BANAT – Kad je Đorđe Balašević svojevremeno pevao o prodaji „one naše kućerde na lakat, pa nek je stoput dedina“, na umu je imao ljubav. Današnji prodavci ovakvih kuća širom Vojvodine vode se mnogo opipljivijim razlozima. A kako se oglase, stare švapske i banatske vile tako i planu.
Nenad Đedović, agent prodaje u Solis nekretninama iz Novog Sada, za eKapiju kaže da je potražnja za starim vojvođanskim kućama veća od ponude.
– Uglavnom se kupuju švapske kuće s početka prošlog veka, salonskog tipa, sa plafonima visine do 4 metra, koje karakteriše solidna gradnja i zidovi debljine cigla i po, dakle više od pola metra, a cilj je adaptiranje u poslovne prostore za ordinacije, advokatske ili IT kancelarije, igraonice, apartmane… Osim toga, većina njih ima i stare vinske podrume idealne za vinarije i restorane, sa konstantnom temperaturom od petnaestak stepeni i leti i zimi – kaže nam Đedović.
Prema njegovim rečima, obično je reč o starim porodičnim kućama koje naslednici ne mogu ili nemaju interesa da održavaju niti da žive u njima, pa ih prodaju.
– Reč je o velikim kvadraturama, od najmanje 100 pa i do preko 500 m2, a uz to često ide i nekoliko ari zemlje. Cene se kreću od 10 do 30.000 EUR ako su pedesetak kilometara udaljene od većih mesta, pa i do 100.000 EUR ako su bliže gradovima – navodi Đedović i ističe da je rastući trend ponude i tražnje ovakvih kuća primetan u celoj Vojvodini, od Zrenjanina, preko Bačke Palanke do Sombora.
Jedna takva autentična švapska kuća prodaje se u širem centru Zrenjanina, površine oko 130 m2 plus vinski podrum i druge pomoćne prostorije. Kuća koja se nudi po ceni od 98.000 EUR stara je više od 120 godina i pripadala je, prema rečima Đedovića, vojvođanskim Švabama, pa je potomak čak i dolazio devedesetih godina da to potražuje, ali su takva imanja mahom bila nacionalizovana posle Drugog svetskog rata.
U Banatu se dosta nude a i traže i stare banatske kuće prepoznatljive panonske arhitekture građene od takozvanog naboja – blata i trske, „na brazdu“, okrenute užom stranom ka ulici ili pak na lakat, orijentisane dvostrano.
Karakterišu ih polulučni fasadni elementi i bogata ornamentika, dvostruki prozori, kao i obavezni konk – uvučeni otvoreni ili zastakljeni hodnik i velike ajnfort kapije, dok se stare švapske kuće prepoznaju po karakterističnim stubovima na verandi.
Baš zbog ove bogate istorije i vredne arhitekture često su, napominje naš sagovornik, pod zaštitom države kao kulturna dobra, pa kupci imaju obavezu da prilikom rekonstrukcije zaštite stare fasade i ostave ih u autentničnom obliku.
– Neke i propadaju jer država nema para to da održava, pa je bolje i dati u bescenje neku baš staru kuću, ali da se spasi. Međutim, među zainteresovanima ima i dosta građevinskih preduzimača koji bi to da sravne sa zemljom i tu grade višeporodične zgrade, što, ako je kuća pod zaštitom države, naravno nije dozvoljeno – navodi Đedović, dodajući da je ovakvih kuća koje čuvaju duh stare, paorske Vojvodine sve manje na tržištu.
I zaista, koji god broj iz oglasa da smo pozvali, kuća je, ma i nedavno oglašena, već bila prodata…
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
