Svakodnevno se susrećemo sa pojmom probiotik, i nekako uvek probiotike povezujemo kao neophodne uz antibiotik, ali istina je da ove bakterijske kulture imaju još mnogo funkcija i benefita za naš organizam.
Pre mnogo godina, tačnije pre više od jednog veka, ruski naučnik Ilija Iljič Mečnikov otkrio je da probiotici povoljno utiču na ljudsko zdravlje i za to otkriće dobio Nobelovu nagradu. Od tada su I naučnici se zanteresovali za probitoike i usledila su brojna istraživanja na ovu temu.
Definicija Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) glasi da su probiotici živi mikroorganizmi, koji kada se unesu u ljudski organizam u dovoljnim količinama, imaju pozitivan efekat na zdravlje domaćina. Veruje se da u digestivnom traktu odraslog čoveka živi oko 100 hiljada milijardi mikroorganizama što predstavlja desetostruko veći broj od ukupnog broja svih ćelija ljudskog organizma.
Danas znamo da su creva moćan imunološki organ, koji sadrži mnogo imunih ćelija, i da je ravnoteža crevne flore veoma bitna za funkcionisanje našeg tela. Kada se naruši ova ravnoteža, i lose bakterije postanu dominantne nad dobrim, nastaje problem. Upravo unošenje probiotika, tj.dobrih bakterija pomaže nam da se ova ravnoteža vrati u normalu.
Većina probiotskih kultura zapravo dolazi iz 2 glavne grupe:
LACTOBACILLUS RHAMNOSUS – ovo je najčešći probiotikski soj koji se koristi. Izolovan je iz digestivnog trakta 1985godine. Prisutan je u jogurtu i drugoj fermentisanoj hrani. Različiti sojevi ove bakterije pomažu kod dijareje, a takođe mogu pomoći onima koji su netolerantni na laktozu;
BIFIDOBACTERIUM – takođe se nalazi često u mlečnim proizvodima ali i drugim svakodnevnim namirnicama. Odličan je kod sindroma razdražljivih creva, zatvora itd. Ovaj soj je otporan na želudačnu kiselinu i proteolitičke enzime.
Pored upotrebe kod digestivnih problema, probiotici su važni i kod ekcema, alergija, prehlada, atopije, vaginalnog zdravlja,stresa, i danas imamo dosta preparate koji sadrže ciljano odabrane sojeve za svaku od navedenih indikacija.
Na to posebno treba obratiti pažnju pri kupovini ovih preparate jer ne deluju svi sojevi na isti problem. U apotekama probiotici su dostupni u obliku kapi, tableta, kapsula, rastvora…
Probiotske kulture takođe možemo uneti i putem hrane, a najzastupljenije su u jogurtu, kefiru, fermentisanmi mekim sirevima, kiselom kupusu…
Autor teksta: Mr Ph Aleksandra Burkanović
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
