Septembra 1977. kuća u Jekaterinburgu( nekada Sverdlovsku), u kojoj je pogubljena ruska carska porodica, sravnjena je sa zemljom. Srušena kuća nalazila se na uglu ulica Karla Libnehta i Klare Cetkin (pre revolucije, raskrsnica Voznesenskog prospekta i Voznesenskog ulice).
Od početka 1970-ih, u ovu kuću je premeštena filijala Čeljabinskog instituta za kulturu: studenti su čak priređivali predstave u podrumu za pogubljenja, o čemu svedoče sačuvane fotografije.
26. jul 1975. godine bila je prekretnica u sudbini Ipatijevskog doma. Tada je tajna beleška br. 2004-A „O rušenju vile Ipatijev u gradu Sverdlovsku“ poslata iz KGB-a prema Politbiro CK KPSS, U njoj je pislao: „Antisovjetski krugovi na Zapadu periodično inspirišu razne vrste propagandnih kampanja oko carske porodice Romanov, a s tim u vezi često se pominje nekadašnja vila trgovca Ipatijeva u gradu Sverdlovsku.
Kuća Ipatijeva i dalje stoji u centru grada…….S tim u vezi, čini se prikladnim naložiti Sverdlovskom regionalnom komitetu KPSS da odluči o rušenju vile u toku planirane rekonstrukcije grada. U prilogu je nacrt Rezolucije CK KPSS.“
KGB je posedovao informacije da svake godine na dan pogibije Romanovih pojedini ljudi dolaze u kuću Ipatijeva, gde su se molili i palili sveće. Vlasti su sve ovo nazvale „bolesnim interesovanjem“ i okvalifikovale kao „antisovjetske demonstracije“. KGB nije mogao da dopusti ovakvo hodočašće.
Likvidacija Ipatijevske kuće poverena je lokalnim vlastima.
Naredbu je izvršio prvi sekretar Sverdlovskog oblasnog komiteta KPSS Boris Jeljcin. „Bilo je nemoguće odupreti se, kasnije primećuje Boris Nikolajevič, ne ispoštovati Rezoluciju Politbiroa?
Sakupili su opremu i uništili je za jednu noć. U slučaju odbijanja, ostao bih bez posla, a novi sekretar regionalnog komiteta bi ipak izvršio naređenje“, zaključio je Jeljcin.
Zanimljivo je da je prema planu rekonstrukcije, kojim je zvanično objašnjeno rušenje Ipatijevske kuće, uništen čitav jedan kvart, koji je imao arhitektonsku i istorijsku vrednost kao primer tipične trgovačke četvrti u Jekaterinburgu s kraja 19. početkom 20. veka.
Stručnjaci primećuju da su vlasti uništavanjem čitave kvarta znatno otežale pronalaženje tačnog mesta gde se nalazila kuća Ipatijeva. Očigledno, „generalna rekonstrukcija“ je za glavni cilj imala uklanjanje sećanja.
Uništavanje vile počelo je tek 22. septembra 1977. godine, odnosno više od dve godine nakon odluke Politbiroa. Zbog čega se odugovlačili sa izvršenjem naredbe.
Jakov Petrovič Rjabov bio prvi sekretar Sverdlovskog oblasnog partijskog komiteta, Jeljcin ga je zamenio na ovom mestu tek 2. novembra 1976. godine.
Prema rečima Rjabova, on je svojim podređenima rekao da će se doneti odluka o rušenju kada plan za rekonstrukciju celog okruga bude gotov.
Poznato je da su se predstavnici Svesaveznog društva za zaštitu istorijskih i kulturnih spomenika protivili rušenju kuće a Rjabov im je pomagao na svaki mogući način. Mnogi komunisti koji nisu bili članovi Politbiroa nisu se složili sa rušenjem istorijskog zdanja.
Kada je Rjabov smenjen, novi sekretar Sveruskog oblasnog komiteta Jeljcin preuzeo inicijativu i ispunio zadatak. Smatra se da je Jeljcin u sprovođenju ovog zadatka video šansu za unapređenje koje će ga odvesti u Mosku. Boris Nikolajevič je ovu šansu iskoristio šansu a kasnije je postao i predsednik Rusije.
Petar Đurđev, istoričar
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
