NOVI SAD – U osmoj sezoni američke animirane serije „Simpsonovi“, Homer, posle pozamašnog napijanja, počinje da duva u alkotest. Uređaj pokazuje najviši stepen intoksikacije, označen kao „Boris Jeljcin“.
Sklonost ka alkoholu budućeg predsednika Rusije naročito je bila vidljiva u njegovim nastupima u javnosti, kao i u međunarodnim posetama. Očigledna zavisnost Jeljcina možda je najbolje ilustrovala slabost nove Rusije, nakon raspada SSSR-a.
Boris Nikolajevič Jeljcin je još u ranoj mladosti razvio sklonost ka alkoholu, radeći na gradilištu. Njegov tadašnji kolega je rekao da je Jeljcin mogao da popije čitav litar votke, a da već u šest ujutru bude na poslu, kao da se ništa nije dogodilo. U vreme dok je bio partijski funkcioner u Sverdlovskom (Jekaterinburgu), Boris Nikolajevič je najradije pio votku.
Na partijskim sastancima pio je i konjak, koji je tih dana bio retkost i važio za glavno piće partijske nomenklature. Nakon preseljenja u Moskvu 1985. godine, postao je ljubitelj dobrog jermenskog konjaka, koji mu je donošen direktno iz Jermenije.
Nije tajna da je Jeljcin voleo da uživa u konjaku pri kraju radnog dana. Još 1986. godine, kao prvi sekretar Moskovskog gradskog komiteta, Jeljcin je završio u bolnici zbog hipertenzije.
Na pregledu je utvrđeno ne samo prisustvo alkohola već i lekova protiv bolova. Jeljcin je neprijateljski prihvatio preporuke lekara da prestane sa zloupotrebom alkohola i lekova, tvrdeći da je zdrav i da mu nisu potrebna tuđa predavanja.
Navodi se da je Jeljcin prešao sa konjaka na votku 1993. godine, kada mu se situacija sa gihtom pogoršala. Neko mu je savetovao da je giht bolest aristokrata, a dešava se i onima koji piju skup alkohol – konjak, vino, šampanjac.
Od tada je Jeljcin počeo ponovo da pije votku, koja je zamenila konjak u bifeima Kremlja. Godine 1993-94, godine su postale izuzetno stresne za Jeljcina (ustavna kriza, čečenski rat), a u to vreme počeo je da pije još više.
Na putovanjima, Jeljcin je ponekad pio i viski, ali, prema rečima njegove supruge Naine, nikada nije voleo pivo. Nakon što je zadobio ozbiljne probleme sa srcem, Jeljcin je prešao na suvo crno vino, preferirajući burgundske sorte.
Zavisnost iz mladosti je dobrim delom odredila delovanje Jeljcina i u budućim decenijama, a možda je u pravu ova slabost uticala na donošenje niza pogubnih odluka za Rusiju, ali i čitav svet.
Autor: Petar Đurđev
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
