Proizvodnja zdravog rasada je najvažnija mera pri proizvodnji povrtarskih kultura, i preduslov je za dobijanje sigurnog i obilnog roda povrća.
Proizvodnja rasada se odvija u zaštićenom prostoru i traje sve do rasađivanja biljaka na stalno mesto. Zdrav i kvalitetan rasad se može dobiti ako se sprovedu odgovarajuće mere.
Održavanje higijene zaštićenog prostora i dezinfekcija: Higijena zaštićenog prostora se održava uklanjanjem biljnih ostataka ostalih iz predhodnog vegetacionog perioda i pranjem unutrašnjosti plastenika vodom sa sodom bikarbonom. Dezinfekcija sumporom se vrši sagorevanjem sumpora u dobro zatvorenom zaštićenom prostoru pri temperaturi vazduha iznad 12°C tokom 24h, pri čemu nastaje sumpor dioksid. U tom periodu se ne ulazi u plastenik, a nakon četiri do pet dana vrši se provetravanje. Za dezinfekciju 1 m³ prostora potrebno je utrošiti 10-20g sumpora. Dezinfekciju treba izvršiti tokom jeseni ili zime. Pored higijene i dezinfekcije, u zaštićenom prostoru potrebno je regulisati temperaturu i važnost vazduha, kao i osvetljenje, da se ne bi dobile osetljive biljčice podložne napadu patogena.
Korišćenje sertifikovanog semena: Seme mora biti zdravstveno ispravno i kvalitetno.
Korišćenje novih kontejnera u proizvodnji rasada: Najčešće se preporučuju polistirenski kontejneri jer bolje zadržavaju vlagu i toplotu supstrata, što je neophodno za dobijanje kvalitetnog rasada. Ukoliko se koriste kontejneri od predhodne godine potrebno ih je dezinfikovati. Dezinfekcija se vrši potapanjem kontejnera u 5% rastvor plavog kamena.
Upotreba sterilnog supstrata bogatog hranivima: Ovo je glavni preduslov za proizvodnju zdravog rasada. Ovakvi supstrati se mogu naći u poljoprivrednim apotekama. Ukoliko se kao supstrat koristi zemljište koje je već korišćeno (nedovoljno sterilisano) potrebno ga je dezinfikovati, kako bi se uništila semena korova, kao i štetni organizmi pre svega patogene gljive roda Fusarium spp., Verticillium spp., Rhizoctonia spp., Pythium spp., Sclerotinia spp., Botrytis spp. koje mogu uzrokovati poleganje rasada. Dezinfekcija zemljišta se može vršiti:
Vodenom parom, tako što se zemljište zaliva vrelom vodom i zagreva tokom pola sata na 70°C, a zatim pokriva polietilenskom folijom. Ovakav način dezinfekcije se ređe primenjuje jer ga je teže izvesti na većim površinama.
Fumigantima, koji deluju gasnom fazom. Fumigacija se vrši na usitnjenom zemljištu, temperature od 10°C na 10 cm dubine, a zatim se ravnomerno nanosi fumigant, inkorporira se, zalije vodom i prekrije plastičnom folijom. Plastenik se zatvara, a folija se drži od 7-35 dana, zavisno od temperature. Nakon ovog perioda uklanja se folija, a ovaj postupak dezinfekcije sme se ponavljati svake treće godine. Kao fumiganti koriste se sredstva na bazi a.m.dazometa u količini 30-60 g/m². Fumiganti su jaki otrovi i treba biti pažljiv u radu sa njima.
Kontaktnim fungicidima, koji se primenjuju nanošenjem i inkorporacijom preparata u zemljište, kao i zalivanjem zemljišta suspenzijom preparata. Koriste se fungicidi na bazi a.m. fosetil-aluminijuma i propamokarb-hidrohlorida uz utrošak 10 l/m² pripremljenog rastvora.
Ukoliko se propusti neka od pomenutih mera, i javi se bolest pri proizvodnji rasada, potrebno je obolele biljke počupati i ukloniti, a gola mesta i preostale biljke temeljno natopiti fungicidima na bazi a.m. propamokarb-hidrohlorida u koncentraciji 0,15%.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
