SUBOTICA – Setva ozimih kultura u subotičkom ataru je u punom jeku, uljana repica i ječam su zasejani, kao i veći deo pšenice, a očekuje se da će radovi biti okončani do kraja meseca. Po ceni će nadmašiti prolećnu, a ratare će koštati preko 1.000 evra.
Setveni radovi se bliže kraju, veći deo površina je obrađen, do kraja sledeće nedelje biće zasejano više od 90 odsto planiranih površina. Pod ječmom je oko 4.500 hektara, uljana repica je na 5.500, a usevi dobro napreduju.
„Na nekim parcelama uljane repice su rađeni zaštitni tretmani, a useve je potrebno pregledati, tamo gde su dosta rano posejani, krajem avgusta, početkom septmbra možda će biti potrebno upotrebiti regulator rasta da bi se malo usporio taj porast uljane repice, s obzirom da meteorolozi najavljuju naredne nedelje dosta visoke temperature. To ne bi trebalo raditi narednih dana zbog vetra i nižih temperatura za vikend, već naredne nedelje“ – kaže Damir Varga, direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Subotica.
Setva pšenice još uvek je u toku, trenutno je ona zasejana na oko 16.000 hektara, a stručnjaci očekuju da će je biti više nego prošle godine i da će se u ataru pod ozimim strninama naći 22 do 23 hiljade hektara. Većina useva će biti posejana u optimalnom roku, oni dobro niču, te se očekuje da će u zimu ući dobro pripremljeni za izmrzavanje, ocenjuje Varga.
„Zbog suše i podbačaja prinosa jarih kultura, poljoprivredni proizvođači su se više okrenuli setvi strnina, s obzirom da će svima trebati novac nešto ranije iduće godine, a i vremenski uslovi su omogućili da se parcele blagovremeno pripreme, pšenica niče osmi, deveti dan, povoljni toplotni uslovi omogućavaju brzo i ujednačeno nicanje useva. Apel je da se po mogućnosti taj posao okonča negde do kraja sledeće nedelje, mada verovatno će biti i u novembru koji hektar zasejan.“
Iako je prolećna slovila za najskuplju, jesenja setva će ratare još više koštati. Sagovornik procenjuje da će zemljoradnici morati uložiti od 120 do 130 hiljada dinara.
„Pozitivna okolnost je to što je u zemljištu bilo dovoljno vlage, prinosi kukuruza nisu bili veliki, te nije bilo žetvenih ostataka, tako da je na najvećem delu površina urađena redukovana obrada, što je smanjilo utrošak nafte i broj radnih operacija i troškova. Da se moralo orati i dvaput pripremati, to ipak iziskuje nekih 15 do 20 litara nafte i jedan do dva radna dana više.“
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
