logo transparend vojvodina uzivo

Kokošje jaje je jaje bez obzira na boju

Kokošja jaja, pre nekoliko decenija, uopšte nisu sortirana po boji ljuske, a ona bela bila su često izuzetak u pakovanju. Na evropskom tržištu, a posebno u Nemačkoj, danas je upravo suprotno.

Klasična jaja braon ljuske sve se ređe mogu videti u prodaji, a uskoro ih možda više i neće biti, izjavio je za „Dojče vele” Hener Šonecke, predsednik Udruženja nemačkih proizvođača jaja.

Kako je objasnio, potrošačke navike su se menjale iz godine u godinu, starije domaćice radije su se opredeljivale za jaja tradicionalne boje ljuske „pravog” ukusa dok su im s početka bela izgledala „veštački”. To je, kaže Šonecke, potpuna predrasuda jer čak ni najveći stručnjak ne bi bio u stanju da razlikuje ukus kokošijih jaja „bila ona velika, bila mala, bela ili smeđa”. Jedna od najvećih razlika jeste to što su ona uobičajene boje imala čvršću ljusku, ali ni to više nije slučaj zbog sve intenzivnije proizvodnje.

Predstavnik trgovinskog lanca „Reve” izjavio je kako je većini kupaca uglavnom svejedno koja je boja ljuske, osim uoči Uskrsa, kada se boje jaja i tada se prodaju gotovo isključivo bela. Kako se navodi, ipak postoji trend da nemački potrošači posežu za belim jajima jer im se čini da su ona čistija i sterilnija.

– Proizvođačima to potpuno odgovara jer su kokoške koje nose bela jaja podesnije za optimizaciju proizvodnje. Imaju veći genetski potencijal od onih koje snesu smeđa jaja. Žive duže, brže nađu hranu i vodu, a po pravilu su i lakše i manje – kao i njihova jaja. To znači i da im je lakše da snesu jaje – objasnio je Šonecke, koji ističe kako kokoške koje nose braon jaja još drži samo nekoliko regionalnih proizvođača.

Foto: Envato

Takođe, i sve više porodičnih gazdinstava na svojim farmama ima samo bele kokoške jer su one produktivnije.

Kao u svim drugim sektorima prehrambene industrije, tako se proizvođači i u živinarstvu prilagođavaju zahtevima potrošača. U Srbiji je, recimo, uvreženo mišljene da što je žumance žuće to je jaje kvalitetnije i to asocira na domaću proizvodnju. A da li se o kvalitetu može suditi po boji jajeta ranije su stručnjaci objasnili za „Politiku“. Naime, prirodna boja žumanceta je svetložuta, a ne jarkonarandžasta, u šta veruje većina kupaca.

Kako su tada objasnili stručnjaci Instituta za stočarstvo, boja žumanca vezuje se za sistem proizvodnje. Smatra se da na boju žumanaca pozitivno utiče ishrana kokošaka na pašnjaku. U periodima kada nema trave i deteline to se ne dešava i boja ostaje bledožuta. Intenzitet obojenosti u vezi je sa sistemom ishrane koka nosilja. U konvencionalnom sistemu, boja žumanca se dobija iz pigmenta ksantofila iz kukuruza i lucerke, što predstavlja prirodan način bojenja ili dodavanjem veštačkih pigmenata koji predstavljaju kozmetiku.

Potrošači u različitim zemljama po boji žumanca razlikuju jaja, ali nauka kaže da boja žumanca nema uticaja na hranljivu vrednost jaja.

Takođe su potvrdili da boja ljuske isključivo zavisi od genetskih faktora. U nekim evropskim zemljama, pa i kod nas, rasprostranjeno je mišljenje da su jaja kojima je ljuska braon boje boljeg kvaliteta nego bela, te je trend proizvodnja jaja sa braon ljuskom. U nekim od evropskih zemljama još pre decenije (na primer Španiji i SAD) jaja kojima je ljuska bela više su bila prisutna na tržištu. Kako bi izašli u susret zahtevima potrošača za jajima kojima je ljuska braon boje, odgajivači kokošaka nosilja uložili su velike napore da stvore „braon” hibride na bazi rase rodajlend, koja nosi isti broj jaja kao i plodne „bele” nosilje.

Pročitajte još:

 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.