Kriptovalute imaju izraženu nestabilnost, promenljivost, sa evidencijom ciklusa „procvata i propadanja“ zbog kojih se mnogi pitaju da li je bezbedno ulagati.
Cena bitkoina, najpopularnije kriptovalute, ovog meseca je pala ispod 16.000 dolara, godinu dana nakon što je dostigla rekordnih 69.000 dolara u novembru 2021.
Šta se dešava sa vrednošću bitkoina?
Bitkoin je neverovatno promenljiv. Svakodnevno je sklon naglom porastu i padu. Ali nisu jedino kriptovalute imale burno vreme. Globalne akcije su opadale kao rezultat: rata u Ukrajini, inflatornih strahova, većih kamata, zbog čega je poskupelo pozajmljivanje novca. Ovo se prelilo na tržište kriptovaluta.
Pad u novembru 2022. izazvan je kolapsom FTX-a, jedne od najvećih svetskih kripto berzi. FTX obrađuje oko milijardu dolara transakcija svakog dana. U junu 2022. bitkoin je pao ispod 20.000 dolara. Ovo je podstaknuto odlukom kompanije Celsius Netvork, velike američke kompanije za kreditiranje kriptovaluta, da zamrzne isplate i transfere, navodeći „ekstremne“ uslove. Taj potez je podstakao pad kriptovaluta, pri čemu je njihova vrednost pala ispod triliona dolara po prvi put od januara 2021. Eterijum, drugi najveći token posle bitkoina, pao je za čak 16% na 1.177 dolara, što je najniži nivo od januara 2021. Nastavak kineskog napada na kriptovalute takođe igra ulogu. Takođe se spekuliše da bi kripto operacije mogle da se zaustave u Rusiji. Pored toga, došlo je do naglih i ozbiljnih rasprodaja glavnih kriptovaluta. Ovo je izazvalo paniku i dalje rasprodaje pošto je poverenje potrošača narušeno.
Zašto je bitkoin tako promenljiv?
Za razliku od tradicionalnih investicija kao što su akcije kompanija, gde na kretanje cena može uticati učinak poslovanja, bitkoin nema osnovno sredstvo. To znači da su kretanja njegove cene zasnovana isključivo na spekulacijama među investitorima o tome da li će rasti ili pasti u budućnosti. Kao rezultat toga, može doći do naglih promena u ceni bitkoina, čak i u roku od 24 sata. U ovom trenutku, visoka inflacija i kriza troškova života dovode do toga da ljudi smanjuju rizik ulaganja prodajom svoje kriptovalute.
Takođe je bilo nekoliko incidenata koji su doveli do fluktuacije cena:
Negativne priče
Brojne negativne priče i pretnje daljom regulacijom gurnule su cenu bitkoina na dole. U novembru 2022. berza kriptovaluta FTX naišla je na poteškoće nakon što je njegov rival Binance povukao ugovor o kupovini kompanije. U junu 2022, Celsius Netvork, glavna američka kompanija za pozajmljivanje kriptovaluta, zamrznula je isplate i transfere, navodeći „ekstremne“ uslove. Takođe u junu 2022. godine, Binance, jedna od najvećih svetskih berzi kriptovaluta, pauzirala je povlačenje bitkoina, a glavni izvršni direktor Changpeng Zhao je okrivio „zaglavljenu transakciju“ koja je izazvala zaostatak. Početkom 2022. objavljeno je da bi Rusija mogla zabraniti operacije sa kriptovalutama. Ali onda, nakon invazije na Ukrajinu, pojavili su se pozivi da kripto berze zabrane ruske transakcije. U maju 2021. godine, šef Tesle Ilon Mask rekao je da proizvođač električnih automobila više neće prihvatati digitalna plaćanja zbog zabrinutosti oko uticaja „rudarenja“ kriptovaluta na životnu sredinu. U junu 2021. bankama i platnim institucijama u Kini rečeno je da prestanu da omogućavaju kripto transakcije, a kineska vlada je zabranila rudarenje valuta. Zatim su u septembru 2021. sve kripto transakcije proglašene nelegalnim, što u stvari znači da je bitkoin zabranjen. Takođe u junu 2021. tadašnji američki predsednik Donald Tramp opisao je bitkoin kao „prevaru“ koja se nadmeće sa dolarom da bude „svetska valuta“. Agenti FBI-a su tokom godina zaplenili milione dolara u bitkoinima od kriminalaca. U avgustu 2021, britanski regulator, Uprava za finansijsko ponašanje, stavila je na crnu listu Binance, jednu od najvećih kripto berzi. Velike banke kao što su HSBC i Santander su sledile taj primer blokirajući klijente da vrše plaćanja Binance-u. Istog meseca, Međunarodni monetarni fond je izdao upozorenje zemljama koje koriste kriptovalute kao zakonsko sredstvo plaćanja, rekavši da bi njihova široka upotreba ugrozila „makroekonomsku stabilnost“ i mogla da naškodi finansijskom integritetu. Kripto pljačka: prošlog avgusta, haker je ukrao 600 miliona dolara u sajber napadu usmerenom na kripto platformu Poli Netvork, da bi četiri dana kasnije vratio više od polovine rekavši da su to uradili „iz zabave“ i da bi „razotkrili ranjivost“ sistema pre drugih.
Pozitivne priče
Ali bilo je više pozitivnih priča, a one su dale određenu zaštitu ceni bitkoina tokom prošle godine: U martu 2021, Morgan Stenli je postao prva velika američka banka koja je bogatijim klijentima ponudila pristup bitkoin fondovima – iako ograničen na ne više od 2,5% ukupne neto vrednosti investitora. U junu 2021, mesec dana nakon što je pokrenuo rasprodaju kriptovaluta, Ilon Mask je rekao da će Tesla verovatno ponovo prihvatiti plaćanje bitkoinima kada više od 50% njegove potrošnje energije bude dolazilo iz obnovljivih izvora. Amazon je u julu 2021. objavio oglas za posao za „menadžera digitalne valute i blokčejn proizvoda“, što je izazvalo spekulacije da će uskoro prihvatiti bitkoin kao plaćanje. Prošlog septembra, El Salvador je bitkoin proglasio za legalno sredstvo plaćanja. Druge priče su povezane više u smislu onoga što znače za kriptovalute. Među njima su bile i Federalne rezerve SAD koje razmatraju da li da pokrenu sopstvenu „digitalnu valutu centralne banke“ (CBDC). U martu ove godine, predsednik Džo Bajden izdao je izvršnu naredbu koja ima za cilj da koordinira akcije američke vlade na regulisanju digitalne imovine. Dok mnogi ljubitelji kriptovaluta smatraju da je regulacija loša stvar, neki misle da bi ova nova izvršna naredba mogla pomoći u razvoju digitalne imovine, kao što je CBDC, kako bi se osigurala odgovarajuća zaštita potrošača.
Da li je bitkoin balon pukao?
Svakako se čini da je bitkoin balon pukao, jer su investitori izgubili poverenje u kripto sektor. Gubitak poverenja doveo je do pada cena. U 2021. cena je porasla za više od 700% u 12 meseci na rekordnih 69.000 dolara u novembru. Premotajte do juna 2022. kada je pao ispod 18.000 dolara. I dalje je bio ispod 20.000 dolara do novembra 2022, samo godinu dana nakon rekordnih maksimuma. Kada imovina veoma brzo poraste u ceni i skoči na rekordno visok nivo, to obično čini krah mnogo verovatnijim ili barem korekciju, što je kada cena padne na „normalniji“ nivo. Čini se da je to situacija u kojoj je bitkoin trenutno. Bitkoinu je trebalo 11 godina od lansiranja da dođe do 20.000 dolara po novčiću, ali samo tri nedelje da bi se cena bitkoina odatle udvostručila. Odlučujuća godina za kripto investitore bila je 2013. Cena bitkoina je otišla sa 13,40 dolara na početku godine do svoje visine u decembru od 1,156,10 dolara, pre nego što je tri dana kasnije pala na oko 760 dolara. Kuda ide dalje, jednako je nepredvidivo.
Hoće li se bitkoin vratiti?
Nema garancija kada je u pitanju ulaganje. Onoliko brzo koliko bitkoin pada, mogao bi ponovo da raste. Postoji niz zabrinutosti u vezi sa kriptovalutama koje umanjuju njihove izglede. Berze kriptovaluta propadaju. Restrikcije u zemljama poput Kine. Pozivi na veću regulativu širom sveta. Zabrinutost za životnu sredinu. Bezbednosni problemi i hakovi. Njihova cena je zasnovana isključivo na spekulacijama. Dalja regulacija se vidi kao pretnja decentralizaciji kriptovaluta, što utiče na cene digitalnih valuta. Ljubitelji bitkoina ističu njegove pozitivne kvalitete. Transformativna tehnologija koja bi mogla da revolucioniše industrije. Jednostavnije i jeftinije transakcije uklanjanjem „posrednika“ kao što su banke. Lakša globalna trgovina jer, sa nefiat digitalnom valutom, ne bi bilo zabrinutosti oko deviznih kurseva. Transakcije su poverljivije. To je bezbedno skladište vrednosti, jer se ne može odštampati ili zapleniti. Bitkoin se reklamira kao alternativa zlatu, što znači da bi se mogao pokazati kao zaštita od inflacije. S obzirom na njegovu nestabilnu prirodu, moguće je da će bitkoin ponovo dobiti zamah u nekom trenutku u budućnosti (možda nedeljama, mesecima ili čak godinama kasnije). Ali niko nema kristalnu kuglu i spekulativna priroda bitkoina otežava predviđanje.
Hoće li bitkoin porasti ako berza padne?
Ne nužno. Pristalice bitkoina vide ga kao diverzifikator u uravnoteženim portfeljima, ali nije prošao ništa bolje od akcija na početku pandemije koronavirusa. To je zato što su investitori u panici prodali sve. U prve dve nedelje marta 2020, bitkoin je pao za više od 40%. Tada smo videli da su sva tržišta akcija agresivno pala zbog zabrinutosti oko Covid-19“, primećuje Rosie Bullard, partner i portfolio menadžer u James Hambro & Partners. „Dakle, to nije bilo baš skladište vrednosti u preokretu na tržištu kapitala. Ako se osvrnete na mart prošle godine kada smo videli kolaps tržišta, niste videli da je bitkoin naglo ojačao u tom periodu.“ Rosie Bullard, partner i portfolio menadžer u James Hambro & Partners. Međutim, kako će se kripto sredstva ponašati tokom pada na berzi zavisiće od toga zašto su finansijska tržišta propala. Da se radilo o inflatornom šoku, kakav se dogodio 1974. godine, većina investitora u bitkoin veruje da bi to pružilo zaštitu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
