SRBIJA – Agroekonomista Žarko Galetin izjavio je da se ove godine očekuje dobar prinos pšenice, ali da se mogu očekivati i problemi sa izvozom zbog novonastale situacije u vezi sa izlaskom Rusije iz sporazuma o izvozu žita Crnim morem.
Galetin je za Tanjug rekao da se dobar prinos pšenice može očekivati zahvaljujući tome što je Srbija povećala hektarski prinos po jedinici površine i što je sada pokriveno više od 720 hiljada hektara pšenicom.
Srbiju, kako je naveo, očekuje prinos od 3,6 do 3,7 tona, ali će imati problem zbog situacije na ukrajinskom tržištu, gde tu pšenicu i u kojoj meri može da izveze.
– Mi očekujemo od 3,6 ili 3,7 tona, što uz prelazne zalihe koje su bile rekodno velike, skoro milion tona pšenice, mi sada ulazimo u novu ekonomsku godinu sa 4,5 miliona tona ukupnog potencijala pšenice sa kojom i problemom gde i kako plasirati. Kada izgubite jedno tržište kao što je Konstanca, ja neću da kažem da smo ga izgubili, ali se polako udaljavamo, jer nismo bili pristuni prošle godine ili u maloj meri, mi gubimo jedno prestižno tržište. To je mesto gde se susreću najprestižniji dileri žitaricama i ako mi drugu godinu nismo prisutni na tom tržištu bojim se da ćemo izgubiti jedan izvozni ventil koji je bio toliko značajan – objašnjava Galetin odgovarajući na pitanje kako će prekid crnomorskog sporazuma između Ukrajine i Rusije uticati na srpsko tržište.
On objašnjva da smo sada prinuđeni da našu pšenicu plasiramo u zemlje okruženja i iznad svega u Italiju koja se pozicionirala kao najveći kupac srpske pšenice poslednjih godina.
– Međutim, da bismo je plasirali u Italiju ona mora biti dobrog kvaliteta i oni su zahtevni, a mi se suočavamo sa različitim kvalitetom pšenice ove godine, sve zavisi od regiona do regiona, jer imamo negde jako kvalitetnu, a sa druge strane i prilično loš kvalitet pšenice – dodao je on.
Galetin je za Tanjug objasnio kako reaguje i svetsko tržište kada je u pitanju raskid crnomorskog sporazuma o žitu.
– Inače svetko tržište tih berzanskih vrste robe je veoma osetljivo, pogotovo američke berze, koje brzo reguju na sva dešavanja koja mogu dovesti do nekog cenovnog pomeranja. Mi smo imali praktično prvi dan po objavi Rusije da neće obnoviti taj tzv. crnomorski sporazum jedan rast cene od 3,5 odsto na čikaškoj berzi – kaže on.
Galetin je dodao da je sada ukrajinsko tržište jedno „amputirano“ tržište, jer je sporazum omogućavao Ukrajini izvoz preko 33 miliona tona žitarica.
– Mi kao posledicu možemo da očekujemo da Ukrajna bude prinuđena da pronalazi alternativne rute kao što je radila pre godinu dana. Ona će te alternativne rute pronalaziti preko Bugarske i Rumunije, preko morskih ili rečnih tokova, Dunavom preko centralne Evrope, pa ponovo morem do Konstance i uticaće na to da Konstanca koja je i sada prepuna žitarica, pre svega pšenice i kukuriza, postane luka koja nama neće biti dostupna, kao što je bila ranije – rekao je on.
Galetin je podstio da je Konstanca bila najveći izovozni ventil za srpske žitarice, pre svega kukuruza, a delimično i za pšenicu, tako da će Srbija morati da se snalazi u konkekstu novih dešavanja.
On je dodao da nas zbog toga očekuje rast cene pšenice.
– Generalno čitava ta situacija, rizik trgovanja preko Crnog mora, i na kraju krajeva zabrana uvoza u pet zemalja koje se graniče sa Ukrajinom (Poljska, Slovačka, Mađarska, Rumunija i Bugarska) dovode takođe do jedne nesigurnosti na tržištu – istakao je on.
Ukrajna od početka sukoba nije više toliko veliki izvoznik pšenice, rekao je Galetin i istakao da zbog svega može da nastupi nova nestašica hrane i da hrana sada postaje sredstvo za ispunjenje politčkih ciljeva.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
