Zašto se gojimo?

Ne morate svakog dana jesti brzu hranu da biste se ugojili – dovoljno je da unesete samo sedam kalorija viška i eto nagomilanih kilograma. Tako tvrdi Žil Jo, genetičar sa Kembridž univerziteta i autor knjige „Genska ishrana: Priča o ljudskom apetitu“. 

Statistika ga ne demantuje – između 20. i 50. godine ugojimo se u proseku 15 kilograma. To je oko pola kilograma godišnje ili samo 2.500 ekstra kalorija svake godine.

To znači da svakog dana unesemo samo sedam kalorija viška, koliko ima kesica kečapa. Budući da je reč o sporom i postepenom gojenju, teško se primećuje, pa samim tim ništa i ne radimo da skinemo te kilograme. Kako starimo, metabolizam se usporava, pa se i dodatne kalorije lakše zalepe.

Našu tendenciju da se gojimo dr Žil Jo objašnjava evolucijom i potrebom da skladištimo masti kako bismo preživeli periode bez hrane. Ta potreba je duboko ucrtana u naš DNK, s tim što su neki ljudi genetski skloniji gojaznosti nego drugi.

Ne postoji režim ishrane koji je idealan za sve, ali dok ne ustanovite šta je za vas dobro, najbolje da se držite mediteranske dijete, savetuje genetičar.

Pročitajte još:

Ne izbegavajte recepte sa živim jajima - Evo kako da ih pasterizujete

Sladoled, pa i razni musevi često traže živa jaja, što mnogi izbegavaju zbog salmonele. Ali, nema razloga, sve što treba da uradite je da jaja prethodno pasterizujete. Jaja prvo izvadite iz frižidera na pola sata da bi dostigla sobnu temperaturu. Zatim ih stavite u šerpu sa vodom, ubacite termometar i merite temperaturu vode. Vrh termometra […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.