Zabrana proizvoda: Šta je sporno kod klima uređaja i frižidera?

F-gasovi se koriste kao radne supstance u rashladnoj tehnici, klima uređajima i frižiderima, pa će tako, prema ovom sporazumu, do 2032. biti potpuno zabranjene monoblok toplotne pumpe i klima uređaji koji sadrže ove gasove, počevši od 2027.

Uz to, predviđeno je da se potrošnja hidrofluorougljenika u potpunosti smanji do 2050. godine, a njegova proizvodnja bude svedena na minimum od 2036.

Iako je regulacija F-gasova već ranije ograničena u EU, ali i kod nas, ova nova evropska pravila su još oštrija jer efekti tih gasova na globalno zagrevanje i do 1.000 puta veći nego efekti koje ima ugljen-dioksid, a o njegovoj emisiji u atmosferu se možda govori i preduzima mnogo više rešenja kao što su karbonske takse i slično.

„To se primenjuje već nekoliko godina, proizvođači imaju tačan spisak supstanci koje su dozvoljene, odnosno koje su „ozon frendli““,prokomentarisao je ovu temu za „Blic Biznis“ Goran Papović, predsednik udruženja za zaštitu potrošača NOPS.

Prema Evropskom parlamentu, zabranjena je još distribucija još nekoliko kategorija proizvoda poput raznih pena i aerosola. Privremeni sporazum uvodi zabranu i neke opreme potrebne za popravku i servis postojeće opreme.

Utvrđena je i „šema obavezne proširene odgovornosti proizvođača (EPR) od 1. januara 2028. za F-gasove u proizvodima i opremi koji spadaju u kategorije električne i elektronske opreme koja podleže Direktivi 2012/19/EU (o otpadnoj električnoj i elektronskoj opremi“, navodi se u zvaničnoj objavi na sajtu Parlamenta od 5. oktobra ove godine.

Hoće li poskupeti klime i frižideri u Srbiji?

Jasno je da zbog ove odluke neće moći da se prodaju neki proizvodi, postavlja se pitanje da li će i kako potencijalna zabrana njihove prodaje uticati na prodajne cene nekih od najvažnijih uređaja u svakom domaćinstvu.

„Pretpostavljamo da u prvo vreme, što se našeg i sličnih tržišta tiče, neće biti značajnijih promena i bitnijeg uticaja na ponudu i cene ovih proizvoda“, rekli su za „Blic Biznis“ iz Centra potrošača Srbije.

Sagovornik Goran Papović takođe smatra da ova odluka neće toliko uticati na cenu jer se regulacija F-gasova već primenjuje.

Iz CEPS-a su dodali da pomenuti Sporazum Saveta EU i Evropskog parlamenta o postepenom ukidanju F-gasova i supstanci koje oštećuju ozonski omotač, još uvek nije zvaničan dokument, ali se to svakako očekuje.

Uvođenje ovakvih izmena uvek zahteva određeno vreme za implementiraju. To znači da je proizvođačima i trgovcima proizvoda koji sadrže i funkcionišu na bazi spornih gasova i supstanci, ostavljen ne tako kratak rok da svoju proizvodnju prilagode novim pravilima.

Roba koja se više ne bude prodavala bi mogla da završi kod nas jer još nismo deo EU:

„Kako vreme bude odmicalo, trgovci iz EU će ići na to da se “oslobode” ovakve robe, s obzirom da ista neće moći da se prodaje u okviru Evropske unije, te će pokušati da je plasiraju tržištima koja nemaju ovakva ograničenja. Ne treba zaboraviti da mi još uvek nismo članica Evropske unije i ne bi bilo prvi put da roba koja nije pogodna za prodaju u EU završi kod nas“, rekli su iz CEPS-a.

Takođe su dodali da se nadaju da će i naše zakonodavstvo ispratiti ove promene, s obzirom da idemo ka članstvu u EU i svakako se uveliko radi na unifikaciji našeg zakonodavstva za zakonodavstvom Evropske unije, te da će ovi proizvodi u budućnosti biti i deo naše, a ne samo svetske istorije.

Ambiciozni klimatski ciljevi

Prema procenama UN, čak 40 procenata svetskog stanovništva je u „visokom riziku“ usled klimatskih promena. U tom kontekstu je važan gorepomenuti sporazum Saveta EU i Parlamenta.

„Sporazum je važan korak ka našem zajedničkom cilju borbe protiv klimatskih promena i pomoći će nam da postignemo naše ambiciozne klimatske ciljeve“, rekla je Teresa Ribera Rodrigez, vršilac dužnosti španskog ministra za ekološku tranziciju i demografske izazove.

Svet se suočava sa velikim požarima, sušama i visokim temperaturama koje su posledice klimatskog fenomena El Ninjo, što je uništavalo useve, dovodilo do nestašice struje u velikim industrijskim zonama i slično. Sve to se dalje odražava na privredu i ekonomiju sveta, te je jedan od razloga zbog kojeg rastu cene osnovnih životnih namirnica.

Zašto je važan ozonski omotač?

Svest da je ozonski omotač ugrožen akumuliranjem gasova u atmosferi koji sadrže halogene (hlor i brom) javila se sedamdesetih godina prošlog veka, dok je fenomen „ozonska rupa“ iznad Antarktika otkriven desetak godina kasnije.

Ozonski omotač je deo stratosfere sa visokom koncentracijom ozona koji se nalazi na udaljenosti od 20 do 30 kilometara od površine Zemlje. On deluje kao nevidljiv štit i štiti nas od opasnog UV zračenja sa Sunca.

Preciznije, ozonski omotač nas štiti od UV zračenja, poznatog kao UV –B zračenje, koje izaziva opekotine od sunca. Dugotrajna izloženost visokom nivou UV-B zračenja može ozbiljno da naškodi većini životinja, biljka i mikroba, tako da ozonski omotač štiti sav život na zemlji.

Drugi gasovi koji sadrže azot i vodonik se takođe nalaze u stratosferi i učestvuju u reakcijama koje uništavaju ozon pretvarajući ga nazad u kiseonik. Sa ovim reakcijama, smanjuje se količina ozona, stoji u zvaničnoj brošuri UN.

Šta je efekat staklene bašte?

Gasovi koji najviše doprinose ovom fenomenu su ugljen-dioksid i metan.

Efekat staklene bašte je proces zagrevanja planete Zemlje koji je nastao poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje Zemljina površina prima od Sunca i vraća u svemir.

Deo toplotnog zračenja, koje stiže do Zemljine kore, odbija se u atmosferu i, umesto da ode u svemir, apsorbuju ga neki gasovi u atmosferi i ponovno dozračuju na Zemlju. Na ovaj način se temperatura Zemljine površine povećava i raste opasnost od globalnog zagrevanja.