Praktično od 11. oktobra 2022. godine rat u Ukrajini dobio je novu dinamiku.
Nakon napada na Kerčki most, rukovodstvo u Kremlju je odlučilo da će proširiti opseg dejstva svojih raketnih sistema na značajno širu teritoriju Ukrajine, kao i na veći broj ciljeva. Mete raketiranja ruskih snaga sada su elektro-energetski potencijali, skladišta ne samo municije, već i goriva i ključni saobraćajno-komunikacioni centri širom Ukrajine.
Nakon 11. oktobra i više je nego jasno da se ruske snage više neće fokusirati neposredno na bojište, već da će im mete biti svi vojni i ekonomski potencijali, koji su neophodni Ukrajini da uspešno vodi rat.
Upravo zato, ovaj momenat možemo smatrati prelomnim za dalju sudbinu ovog oružanog sukoba. Suštinski, bez obzira kako ga Rusi dalje nazivali, on prestaje da bude specijalna vojna operacija i prerasta u rat u punom smislu te reči.
Iako je ponekad pojam specijalne vojne operacije delovao samo kao eufemizam i pokušaj ruskih zvaničnika da izbegnu korišćenje reči rat, vojno-strategijski gledano to je ipak bilo dosta značajnije od puke igre rečima.
Naime, ruske snage su korišćene u značajno manjim kapacitetima nego što je to bilo moguće, dok se dejstvo ruskog oružja ograničavalo neposredno na front ili njegovu najbližu okolinu. Upravo ta strategija pokazala se kao neuspešna i omogućila je Ukrajinskoj strani da preduzme septembarsku kontraofanzivu u kojoj je ostvarila značajne uspehe.
Sada je definitivno jasno da specijalna vojna operacija bila zamišljena kao svojevrstan „blickrig“. Pošto nije u potpunosti ostvarila ciljeve zbog kojih je preduzeta ceo koncept ruskog vojnog angažovanja dopao je u krizu.
Relativno malobrojne ruske snage nisu bile predviđene za duge i opsežne vojne operacije. Pogotovo je to postalo jasno onda kada su, dobro naoružane i opremljene ukrajinske trupe, obučavane na Zapadu, pristigle na front. Upravo ta nadmoć u brojnosti, uparena sa širinom fronta i zapadnom logistikom, uzrokovale su prelazak inicijative sa ruske na ukrajinsku stranu.
Mobilizacija ruskih trupa, bila je najava stratega u Moskvi da će ideje specijalne vojne operacije biti napuštena, dok je masovno raketiranje ciljeva širom Ukrajine potvrda prelaska u fazu klasičnog rata.
Sada je očigledno da ova promena podrazumeva stavljanje fokusa ruskih snaga na onesposobljavanje putnih i železničkih komunikacija, i to kako na Istoku tako i na samom Zapadu Ukrajine. Na taj način, značajno će biti otežan transport ukrajinskih trupa do bojišta, dok će im snabdevanja u najmanju ruku biti proređeno.
Pored saobraćajne, pod udarom ruskih snaga nalaze se i energetski kapaciteti Ukrajine i to takođe širom zemlje. Onesposobljavanje rafinerija i uništavanje skladišta goriva usporiće mobilnost ukrajinske vojske na bojištu i krajnje istupiti oštricu njenog ofanzivnog dejstva.
Takođe, onesposobljavanje elektroenergetskih kapaciteta Ukrajine učiniće i dejstva njenih snaga manje efikasnim, dok će generalno uticati na smanjenje proizvodnje u zemlji. Samim tim, oni segmenati industrije koji su direktno ili indirektno vezani za vojsku, radiće sa umanjenim kapacitetima.
Da su kojim slučajem ruske snage ranije preduzele ove opsežne akcije širom ukrajinske teritorije, poslednja ukrajinska ofanziva možda se ne bi ni desila, ili bi imala znatno manje efekte. Međutim, očigledno je trebalo vreme da u Kremlju prevlada mišljenje da je zarad pobede u ovom ratu neophodno veće vojno angažovanje. U svakom slučaju nova faza rata u Ukrajini je otpočela, a sa njom dolazi i do nove eskalacije sukoba.
Autor: Srđan Graovac
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
