Broj novih porudžbina dobara i usluga pao je četvrti mesec zaredom. Kompanije su prijavile manji broj nestašica i poboljšanje situacije u pogledu isporuka u oktobru.
Aktivnost u privrednom sektoru u evrozoni zabeležila je četvrti mesec pada u oktobru, što ulazak u recesiju čini sve izvesnijim.
Pokazatelj PMI, koji obuhvata stavove zvaničnika najvećih privatnih kompanija obuhvaćenih anketom kompanije S&P Global, pao je na najniži nivo od aprila 2013. godine, ako se izuzmu meseci tokom kojih su na snazi bila zatvaranja zbog virusa korona. Ovakvom rezultatu, koji je gori od očekivanja ekonomista, doprinela je rekordna inflacija, ali i smanjena proizvodnja nekih kompanija zbog smanjenjih prognoza prodaje.
Najveći pad zabeležen je u prerađivačkoj industriji, naročito u sektorima koji zavise od cene energenata kao što su sektori proizvodnje plastike i hemikalija. Uslužni sektor je takođe zabeležio pad jer su potrošači sve manji voljni da troše zbog rasta cena.
Broj novih porudžbina dobara i usluga pao je četvrti mesec zaredom, došavši tako na najniži nivo od decembra 2012. godine, ako ne računamo pandemijske mesece zatvaranja.
„Privreda evrozone će zabeležiti pad u četvrtom mesecu, ako uzmemo u obzir ubrzani pad obima proizvodnje i sve lošiju sliku po pitanju tražnje, što znači da su sve veće šanse da dođe do recesije“, rekao je ekonomista S&P Globala Chris Williamson.
Širom devetnaestočlane monetarne zajednice rastuće cene su smanjile potražnju koja se nagomilala za vreme pandemije, a isporuke energenata iz Rusije primoravaju domaćinstva i kompanije da se pripreme za potencijalne nestašice. Raspoloženje među potrošačima nalazi se blizu istorijskog minimuma.
Zvaničnici kompanija su prijavili manji broj nestašica i poboljšanje situacije u pogledu isporuka u oktobru. Međutim, ovo se možda može pripisati manjoj zauzetosti proizvođača zbog smanjene potražnje. Kupovina ulaznih komponenti proizvođača pala je najbržim tempom još od svetske finansijske krize.
Neizvesnost je neke firme navela da zaustave zapošljavanje novih ljudi, dok su neke kompanije otpuštale zaposlene.
Pad BDP u četvrtom kvartalu
Podaci o privrednoj aktivnosti u Francuskoj i Nemačkoj takođe doprinose sivilu celokupne slike, jer je Francuska po prvi put od marta 2021. godine zabeležila pad, dok je Nemačka registrovala četvrti uzastopni mesečni pad.
Kasnije danas će biti objavljeni podaci o pokazatelju PMI u Sjedinjenim Američkim Državama, a očekivanja su da će i SAD zabeležiti negativan rezultat. Japan je po ovom kriterijumu zabeležio rast, dok se Australija našla ispod neutralnog nivoa od 50 poena.
Podaci iz evrozone sugerišu da će privreda u monetarnoj zajednici zabeležiti negativan rast od 0,2 odsto u četvrtom tromesečju, ali će pad biti još izraženiji na samom kraju godine, navodi se u izveštaju.
„Cenovni pritisci ostaju tvrdoglavo visoki, a više cene energenata i veći troškovi zarada su zajedno sa sve slabijim evrom poništile bilo kakav napredak na tržištu sirovina“, dodao je Williamson. „Više vrednosti cenovnih indeksa će verovatno primorati Evropsku centralnu banku (ECB) da u sledećim mesecima još brže podiže kamatne stope bez obzira na rizik od recesije.“
Očekuje se da će ECB cene zaduživanja podići za 75 baznih poena ove nedelje po drugi put zaredom.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
