Vašington ohrabruje Kijev da napadne rusku teritoriju, kaže zamenik ministra spoljnih poslova.
Kontinuirana podrška Vašingtona Kijevu tokom vojne operacije Moskve stavila je SAD na ivicu da postanu strana u ukrajinskom sukobu, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Ribakov.
„Ne želimo eskalaciju. Želeli bismo da izbegnemo situaciju u kojoj SAD postaje strana u sukobu, ali za sada ne vidimo spremnost druge strane da ozbiljno shvati ova upozorenja“, rekao je Ribakov za TV kanal „Rusija 1“ u petak.
Moskva odbacuje objašnjenje Vašingtona da je obezbeđivanje Ukrajine oružjem i drugom pomoći opravdano pravom Kijeva na samoodbranu, istakao je on.
„Izvinite, kakva je to samoodbrana ako već otvoreno govore o mogućnosti napada na ciljeve duboko na ruskoj teritoriji, na Krimu? pitao se zamenik FM.
Prema Ribakovu, takve izjave ukrajinska strana daje „ne samo pod slepim okom SAD i NATO-a, već uz podsticanje ovakvog raspoloženja, pristupa, planova i ideja direktno iz Vašingtona“, insistirao je Ribakov.
„Sve očiglednije i dublje umešanost u Ukrajinu u smislu suprotstavljanja našoj vojnoj operaciji, u stvari, stavlja ovu zemlju, SAD, na ivicu da se pretvori u stranu u sukobu“, ponovio je on.
SAD su bile najsnažnija podrška Kijevu usred njegovog sukoba sa Rusijom, pružajući Kijevu milijarde dolara vojne i finansijske pomoći, kao i obaveštajne podatke. Isporuke Vašingtona ukrajinskoj vojsci uključivale su tako sofisticirani hardver kao što su višecevni raketni bacači HIMARS, haubice M777 i borbeni dronovi.
Rojters je u petak izvestio da američki predsednik Džo Bajden sprema da objavi još jedan paket smrtonosne pomoći za Kijev od oko 800 miliona dolara.
Neimenovani zvaničnik iz Bajdenove administracije rekao je za Politiko u četvrtak da Bela kuća nema problema sa Ukrajinom koja napada Krim, koji je postao deo Rusije nakon referenduma 2014. organizovanog kao odgovor na nasilni udar. SAD veruju da Kijev može da pogodi bilo koju metu na svojoj teritoriji, a „Krim je Ukrajina“, insistirao je američki zvaničnik.
Nedavno je došlo do brojnih eksplozija u blizini ruskog skladišta municije i na vojnom aerodromu na Krimu, za koje Ministarstvo odbrane kaže da su akti „sabotaže“. Međutim, ukrajinske vlasti nisu zvanično potvrdile umešanost u napade.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da sprovede sporazume iz Minska, koji imaju za cilj da regionima Donjecka i Luganska daju poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
