BEOGRAD – Privredni rast Srbije će ove godine, prema Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapdani Balkan, iznositi oko tri odsto, rečeno je danas na predstavljanju izveštaja, uz napomenu da postoji nekoliko rizika koji mogu uticati na tu prognozu.
Kako je rečeno, u toku su pregovori te institucije sa Vladom Srbije o tri kredita u ukupnom iznosu od 505 miliona dolara, od kojih će prvi od 400 miliona biti namenjen direktnoj podršci budžetu Srbije.
Prema rečima stručnjaka Svetske banke Lazara Šestovića, prvi rizik je inflacija, jer se ne zna šta će biti sa cenama energenata i hrane, a ključni imputi za poljoprivredu i industriju bi mogli stopu inflacije dodatno da povećaju.
Šestović očekuje da će inflacija u Srbiji, koja je sada na nivou od 14 odsto, u narednom periodu početi da opada, jer se procenjuje da su cene energenata i hrane dostigle vrhunac i da bi trebalo da idu na dole.
„Drugi rizik je fiskalni deficit, koji bi mogao da se poveća. Za sada, stvari dobro idu, ali ako bude neophodna veća državna pomoć preduzećima iz sektora energetike, to će povećati deficit“, rekao je Šestović.
Dodao je da će nakon nekoliko godina niskog deficita tekućeg računa države on biti povećan na oko 10 odsto BDP-a, a mogao bi i dalje da raste, zbog uvoza energenata, mogućeg pada izvoza ili povećanja kamata na kredite usled rasta kamatnih stopa.
Šestović je naveo da je Srbija imala nekoliko prethodnih kvartala solidnog rasta, sa povećanjem investicija i potrošnje zahvaljujući podsticajnim fiskalnim merama, ali je upozorio da su u drogom kvartalu 2022. investicije u sektoru građevinarstva počele da usporavaju, kao i izvoz zbog dešavanja u svetu.
On je naveo da su troškovi zaduživanja značajno porasli za države i da zbog toga Srbija vodi pregovore sa MMF-om, Svetskom bankom i drugim partnerima o dobijanju povoljnih sredstava, a napomenuo je i da je dobro to što je vlada smanjila značajno udeo dolarskog duga.
„Za korporativni sektor nije loša situacija, jer su sve domaće banke pokazale da su dobro kapitalizovane i likvidne i sa velikom bazom depozita, tako da to otvara prostor plasmanima privredi“, procenio je Šestović.
Naglasio je kako bi država u ovim okolnostima morala da počne da štedi i pravi rezerve.
„Srećom, dinarski i devizni depoziti su na visokom nivou i to je preporuka i za neredni period, da se pažljivi ide sa rastom troškova, da se ne prekorači nivo povećenja plata i penzija, jer će inflacija možda početi da pada. Takođe da se ne prekorače rashodi, jer inflacija je pozitivno uticala na povećanje poreskih prihoda i sad je samo važno ne otići u veliki deficit. Uostalom Ministarstvo finansija je već primenilo sve što bismo mi preporučili“, istakao je Šestović.
Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara rekao je da su se zemlje regiona Zapadnog Balkana nakon snažnog ekonomskog oporavka od kovid krize početkom godine u drugoj polovini dožiove pad, zbog energetske kroze, inflacije i rata u Ukriajini, pa su prognoze rasta korigovane na dole.
„Na fiskalnoj strani, mere koje su države preduzele za suzbijanje inflacije i visokih cena energenata imale su visoku cenu, naročito kod uvoznika energije kao što su Srbija Severna Makedonija i Kosovo. Uvoz se značajno povećao zbog viših cena energenata i hrane što je povećalo deficit tekućega računa, a i javni dug se povećao u uslovima sve restriktivnijeg finansiranja“, rekao je Pontara.
On je dodao da je na smanjenje procenjene stope rasta uticalo i usporavanje u Evrozoni, koja je izvor tražnje roba i usluga, investicija i doznaka zemalja Zapadnog Balkana.
Pontara je primetio kako je normalno da se države zadužuju kada suuočene sa nepredviđenim situacijama, ali je upozorio kako je važno da zaduživanje ostane na prihvatljivom nivou i da se krediti koriste da se pospešuje rast, produktivnost privrede i ljudskog kapitala i za prelazak na zeleniju ekonomiju.
„Ako se to dogodi, Srbija će se bolje suočiti sa izazovima u budućnosti“, naglasio je Pontara.
Ekonomista Svetske banke Ričard Rekord naglasio je da su ekonomije Zapadnog Balkana početkom godine snizile nezaposlenost na 30,5 odsto, sto je istorijski najniža stopa i da je snažan rast privrede od polovine 2021. do sredine 2022. godine doveo do toga da 144.000 ljudi u regionu izađe iz zone siromaštva, ali se sada svi suočavaju sa rizicima inflacije, rasta cena i pooštravanjem uslova kreditiranja.
„Nakon rasta uslovljnog investicijama i potrošnjom u prvoj polovini 2022. došlo je do jakog usporavanja. Procenjujemo da će region imati rast do kraja godine od 3,4 procenta, što nije koliko smo očekivali, ali vidimo da se region približava nivou rasta EU“, rekao je Rekord.
On je primetio da je jedan do dobrih efekata krize to što je povećana fiskalna disciplina i poboljšanan naplata poreza, jer to državama omogućava da zaštite osetljive građane od rasta cena energenata i hrane.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
