U autorskom tekstu “Gde je nestala Vojvodina”, pisanom za portal Nova S, bivši dvanaestogodišnji predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić osvrnuo se na aktuelnu političku situaciju u severnoj pokrajini, tobože zabrinut za nestanak termina Vojvodina iz javnog diskursa.
U tom tekstu, Pajtić se praznim, uopštenim frazama sažaljeva nad sudbinom pokrajine, izostavljajući sve relevantne činjenice, odnosno ekonomske i društvene pokazatelje promena koje su došle nakon njegovog izbornog debakla 2016. godine.
S’ obzirom na to da svaka lična ocena može biti pristrasna, uvek je pouzdanije osloniti se na merljive podatke koji nedvosmisleno pružaju presek stanja u nekoj oblasti.
Uzmimo za primer nezaposlenost. U poslednjoj godini vladavine Bojana Pajtića i Demokratske stranke u Vojvodini je na evidenciji nezaposlenih lica bilo više od 165.000 građana. Danas, svega sedam godina kasnije, taj broj je gotovo prepolovljen i iznosi oko 89.000. Dakle, više desetina hiljada, uglavnom mladih ljudi, pronašlo je zaposlenje u poslednjih nekoliko godina. Istovremeno, prosečna zarada je sa 46.000 porasla na skoro 70.000 dinara.
Kao direktan rezultat uvećanja privredne aktivnosti, danas imamo i gotovo dvostruko veći budžet pokrajine, a što konkretno znači daleko više novca za projekte i infrastrukturni razvoj Vojvodine.
Konkretno, danas se u poljoprivredu ulaže duplo više novca, u zdravstvo gotovo petostruko više, u zaštitu životne sredine šestostruko, a za oblast saobraćajne infrastrukture izdvaja se deset puta više sredstava od vremena vlasti Demokratske stranke.
Javni dug pokrajine je prepolovljen, odnosno smanjen sa devet, na manje od pet milijardi dinara.
To je briga za Vojvodinu na delima, a ne samo na rečima, gospodine Pajtiću.
Stavljena je tačka na konstatne sukobe sa republičkom administracijom, i danas se radi zajednički. Najbolji primer za to su zajednički projekti poput Fruškogorskog koridora ili brze saobraćajnice Sombor-Kikinda, ali i desetine drugih.
Separatizam koji ste vatreno promovisali slomljen je radom i konkretnim rezultatima. Ne zamlaćuju se građani danas vraćanjem na komunistički Ustav iz 1974. godine i pravljenjem države u državi. Propao vam je i projekat identitetskog inženjeringa i formiranja tzv. “vojvođanske nacije”. Ne treba nam danas ni novi glavni grad, ni nova država gospodine Pajtiću. Jer Vojvodina je Srbija. Da tvrdnje separatizmu nisu neosnovane potvrdio je i Ustavni sud, stavljanjem van snage velikog broja neustavnih rešenja koja ste propisali u Statutu iz 2009. godine.
Takođe, međunacionalni sukobi su iščezli, a prava nacionalnih manjina su na zavidnom nivou za čitavu Evropu.
Vojvodina više nije prepoznatljiva po aferama, malverzacijama, proneverenim fondovima, nedovršenim projektima i stečajevima. A, pokrajinski funkcioneri ne otvaraju mostove sa natpisom da su ih oni “podarili” građanima.
Može to da vam se ne dopada, ali severna pokrajina se značajno promenila za ovih sedam godina. Zahvaljujući ozbiljnoj i odgovornoj politici Srpske napredne stranke postala je mesto sloge, zajedništva i razvoja. I niko se danas ne stidi da kaže da je iz Vojvodine, već smo ponosni na srpsku Vojvodinu, baš onakvu kakvu su sanjali Svetozar Miletić i Jaša Tomić.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
