BEOGRAD – U zaključnim stavovima na samitu NATO u Madridu navodi se da će se pratiti odnosi Srbije sa Rusijom, podseća profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović i ocenjuje da je naša zemlja zbog otvorenosti i želje da sarađuje sa svima dobar most za povezivanje.
Komentarišući pritiske koje naša zemlja trpi zbog neuvođenja sankcija Rusiji, Mitrović za Tanjug kaže da su ti pritisci neprekidni jer blok najrazvijenijih zemalja, SAD, zemalja NATO pakta, EU, od nas zahtevaju da se postrojimo ispod njihove zastave, ali ne vezano samo za trenutni sukob u Ukrajini, već da se uopšte svrstamo sa njima protiv Rusije.
Kako kaže, to je nama nemoguće iz ogromnog broja razloga počev od viševekovne bliskosti, ekonomske saradnje, a i zbog toga što smo sami bili žrtva sankcija, bombardovanja.
„Ne možemo uvoditi sankcije bilo kome, pogootovu ne po diktatu“, naglašava Mitrović.
Govoreći o samitu u Madridu, Mitrović navodi da je održan u situaciji nikad gorih odnosa između Rusije i SAD i drugih zemalja zapada posle Drugog svetskog rata, ali i zaoštrenog odnosa zapada prema Kini.
Navodi da je i inače pristup Zapada, naročito SAD, da sve druge države sveta moraju da prate i da budu saglasne sa njihovim viđenjem međunarodnih odnosa, međunarodnog poretka i da prate njihove interese.
„Što je država snažnija i više sposobna da se odupre tom očekivanju ili da u još većoj meri nameće vlastite interese i ponaša se u skladu sa njima, to se ona više vidi kao uzurpator poretka, izazivač i u krajnjoj fazi neprijatelj“, kaže Mitrović.
Na konstataciju da za Kinu, za razliku od Rusije, nije rečeno da je neprijatelj, Mitrović kaže da Kina „dobija opomene“ i da se prvi put našla kao tema, a da je u bezbednosnim dokumentima SAD, okarakterisana kao izazivač, pretnja, kao protivnik demokratskog procesa.
Ističe i da su premijeri Belgije i Holandije rekli da se ne sme ignorisati ono što govori i čini Kina, kao kao što je rađeno s Rusijom i poručili su da ne treba raditi na narativu demokratskog sveta protiv autokratskog i na taj način stavljati u isti koš Kinu, Rusiju i mnoge druge zemlje koje žele da sarađuju sa svima i ne žele da biraju između veštački podeljenih i nametnutih opcija.
„Srbija spada u grupu zemalja koja želi da se razvija, koja želi mir, saradnju kako sa zemljama regiona, tako i sa zemljama širom sveta, koja je uvek imala sluha za različite kultrue, vrednosti, koja ne smatra sebe superiornijom i svoj set vrednosti, svoj identitet superiorniji u odnosu na neki drugi i u tom smislu mi imamo zaista odlične odnose sa zemljama širom sveta i otvoreni smo za saradnju sa njima i tu leže mnoge mogućnosti“, kaže Mitrović. Kaže i da je ukrajinski sukob izazvao „postrojavanje zemalja EU pod barjakom međunarodnog prava“ i konstatuje da nama to u Srbiji deluje čudno zbog toga što mnoge od tih zemalja nisu obraćale toliko pažnje međunarodnom pravu kada su nas bombardovale.
Navodi da te zemlje bilo ko može s pravom prozvati zbog dvostrukih standarda, te dovesti njihove stavove pod sumnju.
„Upitno je i zašto su se tako ujedinili u momentu kada treba da se udruže u snabdevanju Ukrajine naoružanjem, a nisu bili tako jedinstveni kada je izbila pandemija“, kaže.
Mitrović smatra da je zanimljivo ono što je prethodilo Samitu u Madridu, a to su buduće članice NATO Finska i Švedska i zahtevi koje je Turska postavila, a za koje su dve buduće članice obećale da će ispuniti.
„One moraju ispuniti ono što su obećale, a obećale su mnogo toga što predstavlja odricanje od njihovih vrednosnih stavova, identiteta, pa čak i zakonskih rešenja i višedecenijske prakse davanja azila raznim pripadnicima različitih političkih grupa koje Turska smatra teroristima“, dodaje Mitrović.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
