Naučna istraživanja dokazala su da umereno konzumiranje alkoholnih napitaka može u dugoročnoj perspektivi uticati na smanjenje nivoa stresa, a samim tim i rizik od razvoja kardio-vaskularnih oboljenja. Ipak, važno je ne zanemariti činjenicu da alkohol ima i drugih, zabrinjavajućih efekata, i konzumirati ga oprezno i u malim količinama.
„Čašica“ do dve mogu imati pozitivan uticaj na zdravlje srca
Naučno istraživanje sprovedeno na 50 hiljada ispitanika imalo je za cilj dobijanje odgovora na koji način male količine alkoholnih napitaka utiču na kardio-vaskularni sistem, a tim američkih naučnika zaključio je da umerena doza alkohola – jedna čašica pića kada su u pitanju žene, i dve čašice pića kada su u pitanju muškarci, može imati pozitivan uticaj na zdravlje.
Kako male doze alkohola utiču na rad mozga
Cilj ovog nesvakidašnjeg istraživanja bio je u tome da se identifikuje mehanizam uticaja alkohola na kardio-vaskularni sistem, koji bi u budućnosti mogao imati i svoje „naslednike“ u oblasti prevencije oboljenja uz pomoć etanola bez ostalih negativnih posledica na opšte zdravlje čoveka. Nakon analize dobijenih podataka, iz grupe ispitanika odabrano je 754 osobe koji su poslužili kao kontrolna grupa, a čiji su snimci magnetne rezonance poslužili za jasnije razumevanje povezanosti konzumacije malih doza alkohola i neuronskih mreža u mozgu. Rezultat je bio više nego očigledan: kod osoba koje su redovno upotrebljavale umerene količine alkohola (čašicu, do dve), signal stresa u bademastom telu, delu mozga koji je odgovoran za formiranje emocija, bio je niži.
„Kada je bademasto telo previše nadraženo, pojačava se aktivnost simpatičkog nervnog sistema, koji reaguje na stres: pritisak raste, a broj otkucaja srca povećava. Ukoliko je stres hroničan, kao rezulat se javljaju hipertenzija, kao i značajan rizik od razvoja gojaznosti i dijabetesa, a zajedno sa njima i brojnih kardio-vaskularnih oboljenja“, pojasnio je Ahmed Tavakol, kardiolog i jedan od autora ovog istraživanja.
Alkohol ima druge, negativne posledice na opšte zdravlje
Ipak, i pored očigledno pozitivnog uticaja male količine alkohola na zdravlje kardio-vaskularnog sistema njegova konzumacija neosporno ima negativne posledice na opšte zdravlje čoveka, ali i na rizik od nastanka malignih oboljenja, a sa većim količinama alkohola (više od 14 pojedinačnih pića nedeljno) uočen je i porast stepena rizika od dobijanja srčanog udara, kao i smanjenja niivoa kognitivnih aktivnosti.
„Ne zagovaramo upotrebu alkohola sa ciljem smanjenja rizika od srčanog ili moždanog udara zbog drugih zabrinjavajućih efekata alkohola na zdravlje“, naveo je doktor Tavakol.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
