Nestvaran snimak površine Sunca: Kiša, erupcije i koronalna mahovina (VIDEO)

Eterični prizori toka prezagrejanog gasa mogu pomoći da se objasni zašto je atmosfera Sunca toplija od površine

Sunčev onostrani pejzaž, uključujući koronalnu mahovinu, solarnu kišu i 10.000 kilometara visoke mlazeve gasa, zabeležen je na snimcima sa svemirske letelice „Solar orbiter“, Evropske svemirske agencije.

Eterični prizori toka prezagrejanog gasa mogu pomoći da se objasni zašto je atmosfera Sunca toplija od površine.

Snimke, koja je prenela sonda Evropske svemirske agencije, otkrivaju blistave strukture nalik pramenovima kose sačinjene od plazme i erupcije i pljuskove relativno hladnijeg materijala koji padaju na površinu naše zvezde.

Zašto je sunčeva atmosfera toliko toplija od njegove površine

Naučnici kažu da bi zapažanja kompleksne dinamike površine Sunca mogla pomoći da se reši pitanje zašto je sunčeva atmosfera toliko toplija od njegove površine – što je dugogodišnji paradoks u solarnoj fizici.

Najsvetliji regioni su oko milion stepeni Celzijusa, dok hladniji materijal, koji pada ispod 10.000 stepeni, izgleda tamniji. Snimak je zabeležen 27. septembra 2023. instrumentom Extreme-Ultraviolet Imager (EUI), kada je svemirska letelica bila otprilike na trećinu udaljenosti Zemlje od Sunca.

Šare nalik na čipku

U komentarima video-snimka, Evropska svemirska agencija ističe delikatne šare nalik na čipku preko Sunca, koje se nazivaju koronalna mahovina. Ove strukture se pojavljuju oko osnove velikih koronalnih petlji magnetnog polja. Na horizontu, tornjevi gasa, poznati kao spikule, sežu od sunčeve hromosfere do visina od oko 10.000 kilometara.

U centru vidnog polja uočava se mala erupcija, sa hladnijim materijalom koji se podiže nagore pre nego što padne nazad na površinu. Iako mala u odnosu na mnogo burnije, ova erupcija je i dalje veća od Zemlje.

„Zaista je divno kada vidite da se to dešava“, rekao je dr Dejvid Long, solarni fizičar sa Univerziteta u Dablinu i naučnik na „Solar orbiteru“. „To nekako dođe i prođe – vidite pljuskove oko solarnih baklji.“

Ovi detalji bi mogli da pomognu da se objasni zašto je, sa više od 1.000.000°C, spoljašnja atmosfera Sunca (poznata kao korona) više od 150 puta toplija od njegove površine.

Logorske vatre

Očekuje se da će korona biti hladnija jer sunčeva energija dolazi iz nuklearne peći u njenom jezgru, a stvari se prirodno hlade što su dalje od izvora toplote. Jedno od objašnjenja je da minijaturne baklje, nazvane logorske vatre, pumpaju energiju u atmosferu da bi izazvale zagrevanje sunčeve korone.

„To je još uvek pomalo otvoreno pitanje“, rekao je Long. „Ove logorske vatre koje je Orbiter primetio prvi put, stalno se pale.“

„Radi se o tome koliko energije proizvode i da li je to dovoljno da se atmosfera zagreje do onoga što vidimo. To je kombinacija svih ovih različitih karakteristika.“

Misija vredna 1,3 milijarde evra pokrenuta je 2020. godine, a sledeće godine će početi da izlazi iz planetarnog aviona kako bi istražila neucrtani severni i južni pol Sunca.

Pročitajte još:

Koliko imamo još neradnih dana do kraja godine? Mnogima se ova računica neće dopasti

BEOGRAD – Nakon prolećnog raspusta koji pada za vreme vaskršnjih praznika osnovci i srednjoškolci u Srbiji 7. maja se vraćaju u školske klupe. Svi zaposelni građani treba da znaju da nakon ovih praznika do kraja tekuće godine imaju samo još jedan neradni dan! Đaci su od 29. aprila na raspustu koji se završava u ponedeljak, 6. maja. Na nastavu se ponovo vraćaju 7. maja tako da su spojeno sa vikendima učenici imali pauzu od deset dana. Učenici u Vojvodini već su bili na prolećnom raspustu od 28. marta do 3. aprila. Inače, u Srbiji važe dva školska kalendara. Za škole na teritoriji Vojvodine […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.