RUSIJA/UKRAJINA – Pre tačno 2 godine, 24. februara 2022. godine, započela je ruska Specijalna vojna operacija (SVO) u Ukrajini, koja se pretvorila u najkrvaviji rat u Evropi od 1945. godine.
Prvu godinu rata obeležio je krah ruske taktike o brzom zauzimanju i slomu Ukrajine. Drugu godinu, obeležila je neuspela ukrajinska kontraofanziva, uz svu moguću vojnu, logističku, ekonomsku i političku pomoć Zapada.
Prve dane rata obeležio je ruski „Blickrig“, odnosno brzo napredovanje u više pravaca. Takođe, ruske vazdušno-desantne snage izvele su helikopterski desant na aerodrom u Kijevu, što je možda i najveća operacija takvog tipa u istoriji.
Međutim, ubrzo se ukrajinski otpor pokazao mnogo žilaviji od očekivanog, uz izdašnu pomoć Zapada.
Najveće zvezde sukoba su dronovi
Rat je obeležila ogromna upotreba svih vrsta dronova sa obe strane. Takođe istakli su se i podvodni dronovi, koje je ukrajinska strana koristila prilikom napada na brodove Crnomorske flote.
Obe strane upotrebile su najsavremenije oružje današnjice. Rusi su koristili svoje najnovije avione, PVO sisteme, tenkove ali i rakete zemlja-zemlja i vazduh-zemlja.
Sa ukrajinske strane našli su se najnapredniji zapadni sistemi kao što su „Himars“, PVO sistem „Patriot“ i „Iris-T“, tenkovi „Leopard“, krstareće rakete… Za proleće je najavljena isporuka zapadnih aviona F-16 za Ukrajinu.
Najvažniji događaji u sukobu do sada:
24. februar 2022.
Rusija pokreće napade širom Ukrajine, vlasti u Kijevu proglašavaju ratno stanje, ruske snage u vazdušnom desantu zauzimaju kijevski aerodrom.
18. maj 2022.
Nakon višemesečnih borbi, oko 1.000 ukrajinskih boraca predaje se u čeličani „Azovstalj” u Marijupolju, čime Rusija zauzima važnu luku preko koje uspostavlja kopnenu vezu između Krima i Donbasa.
22. jul 2022.
Dogovor o „Žitnom koridoru“, preko kojeg ukrajinsko žito sme da se izvozi iz luka na Crnom moru.
Septembar 2022.
Ukrajinska ofanziva u oblasti grada Harkova i Izjuma i vraćanje teritorija koje su Rusi zauzeli.
30 septembar 2022.
Ruski predsednik Vladimir Putin objavljuje da je pripajanje četiri ukrajinske oblasti nepovratan proces.
11. novembar 2022.
Ukrajinske snage ponovo zauzimaju grad Herson na jugu nakon povlačenja ruskih snaga sa desne obale Dnjepra.
14. decembar 2022.
Amerika odlučuje da pošalje Ukrajini protivvazdušne raketne sisteme „Patriot”.
17. mart 2023.
Međunarodni krivični sud izdaje poternicu za Putinom u vezi s ratnim zločinima povezanim sa otmicama ukrajinske dece.
21. maj 2023.
Nakon višemesečnih uličnih borbi, ruske snage predvođene grupom Vagner, zauzimaju strateški važan grad Bahmut.
6. jun 2023.
Uništena brana „Kahovka” na Dnjepru, dve strane se optužuju za ekološku katastrofu
9. jun 2023.
Početak ukrajinske kontraofanzive u kojoj je mahom korištena zapadna tehnika – tenkovi, artiljerija i borbena vozila, u regionu Zaporožja. Ruske snage napravile su trostruku odbranbenu liniju koja je dobila naziv „Surovikinova linija“. Najžešće borbe vode se oko naselja Rabotino. Ukrajinci bivaju spprečeni u napredovanju uz pomoić minskih polja i udarnih Helikoptera.
24. jun 2023.
Pobuna „Vagnerovaca”, koji stižu na 200 kilometara od Moskve, ali staju kada njihov vođa Jevgenij Prigožin postigne dogovor s Kremljom; on kasnije gine u nerazjašnjenom padu aviona, krajem avgusta.
22. septembar 2023.
Predsednik Volodimir Zelenski tokom posete Americi obećava nastavak kontraofanzive tokom jeseni i zime, u Vašingtonu su skeptični u vezi s njenim uspehom
1. februar 2024.
EU odobrava pomoć Kijevu od 50 milijardi evra nakon što je mađarski premijer Viktor Orban odustao od veta
17. februar 2024.
Ruske snage osvajaju grad Avdejevku nedaleko od Donjecka, koji važi za najjače ukrajinsko utvrđenje na celoj liniji fronta.
Do sada su zabeležena ogromne žrtve na obe strane. Iako nema zvaničnih podataka, taj broj se kreće oko cifre od 500.000 ljudi. Takođe milioni ljudi su raseljeni, kako na Zapad tako i u Rusiju.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
