Koka-kola (engl. Coca-Cola), bezalkoholno je gazirano piće koje proizvodi istoimena američka multinacionalna kompanija sa sedištem u Atlanti, gradu u kojem je Džon Stit Pemberton dana 8. maja 1886. godine prodao prvu preteču ovog pića, spravljenu od sirupa i gazirane vode.
To je u isto vreme i jedan od razloga što je Atlanta dobila organizaciju Olimpijskih igara 1996. godine, na stogodišnjicu moderne istorije ovih igara. Danas je Koka-kola nakon više od sto godina postojanja jedan od najpoznatijih svetskih brendova.
Njeni glavni sastojci bili su alkohol i list koke, ali su 1903. godine oni izbačeni iz sastava, pa je Koka-kola postala bezalkoholno piće. Od tada je receptura ovog napitka ostala tajna.
Iako jedno od omiljenih pića mladih širom sveta i jedno od najprodavanijih Koka-kola je „svoj dan“ najverovatnije dobila zbog velike količine šećera koje sadrži, ali i sumnji da upravo zbog toga može da izazove zavisnost.
Kada je Koka-kola postala bezalkoholno piće bez listova koke u sebi, njena popularnost je rasla kao i vrednost kompanije koja je svoja ogromna finansijska sredstva ulagala u marketing.
Skoro da ne postoji osoba koja nije probala ili makar čula za ovaj crni napitak. Svetski dan Koka-kole obeležava se svakog 21. jula u godini u cilju podizanja svesti o štetnosti ovog pića po naše zdravlje. U poslednje vreme ste sigurno pročitali raznovrsne članke o negativnom uticaju velikih količina šećera kao i fosforne kiseline na naš organizam. Na društvenim mrežama dele se video zapisi koji prikazuju koliko će dugo određena količina mesa „opstati“ u čaši punoj Koka-kole.
Takođe, prema tutorijalima koji se mogu pronaći na internetu uz pomoć ove tečnosti možemo otpušiti sudoperu, očistiti rđu, ukloniti mrlje na odeći, oprati prozore i oribati kupatilo.
Određena testiranja pokazala su da ovo bezalkoholno piće može potencijalno da bude kancerogeno i da izazove teška oboljenja, kao što su rak pluća, rak jetre, leukemija…
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
