Dugo je bila podložna periodičnim naletima vlažnosti i suše.
Pustinja Sahara je poznata po tome što je najtoplija pustinja na svetu. Međutim, pre samo 6.000 godina, ova suva zemlja imala je bujnu vegetaciju i veliku količinu padavina.
Iako nismo bili svedoci Sahare u punom cvetu, buduće generacije bi mogle. Ako svet preživi narednih 10.000 godina, ista stalna promena vremenskih obrazaca mogla bi učiniti da Sahara izgleda sasvim drugačije.
Sahara je dugo bila podložna periodičnim naletima vlažnosti i suše. Ove fluktuacije su uzrokovane blagim kolebanjem nagiba Zemljine orbitalne ose, što zauzvrat menja ugao pod kojim sunčevo zračenje prodire u atmosferu.
U ponovljenim intervalima tokom istorije Zemlje, više energije se izlivalo od sunca tokom sezone monsuna u zapadnoj Africi, a tokom tih vremena poznatih kao afrički vlažni periodi – mnogo više kiše pada preko severne Afrike.
Sa više kiše, region dobija više zelenila, reka i jezera. Sve ovo je poznato decenijama. Ali pre 6.000 godina dogodilo se nešto čudno: prelazak iz vlažnog u suvo se desio mnogo brže u nekim oblastima nego što bi se moglo objasniti samo orbitalnom precesijom, što je rezultiralo pustinjom Saharom kakvu danas poznajemo. „Naučnici to obično zovu „loša parametrizacija“ podataka“. Što znači da nemamo pojma šta nam ovde nedostaje – ali nešto nije u redu.
Dok su naučnici analizirali arheološke i ekološke podatke (uglavnom jezgra sedimenata i zapise o polenu, primetili su da je nešto što je izgledalo kao obrazac. Gde god su arheološki zapisi pokazivali prisustvo „pastira“ ljudi sa njihovim pripitomljenim životinjama tada je došlo do odgovarajuće promene u vrstama i raznovrsnosti biljaka. Bilo je kao da su, svaki put kada su ljudi i njihove koze i goveda trčali po travnjacima, sve pretvorili u šipražje i pustinju za njima.
Dok promene između zelene Sahare i pustinje zaista predstavljaju vrstu klimatskih promena, važno je razumeti da se mehanizam razlikuje od onoga što danas smatramo antropogenim klimatskim promenama (promene izazvanim ljudima), koje su uglavnom vođene porastom nivoa CO2 i drugi gasovi staklene bašte.
Ipak, to ne znači da nam ove studije ne mogu pomoći da razumemo uticaj koji ljudi sada imaju na životnu sredinu. „Definitivno je važno“, istakli su naučnici. „Razumevanje načina na koji te povratne informacije funkcionišu može poboljšati našu sposobnost da predvidimo promene za ranjive sušne i polusušne regione.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
