Ne dozvolite da vas ime zavara: Crna rupa je sve samo ne prazan prostor.
Umesto toga, to je velika količina materije upakovane u veoma malo područje – zamislite zvezdu deset puta masivniju od Sunca stisnutu u sferu približno prečnika nekog većeg grada. Rezultat je gravitaciono polje toliko snažno da ništa, čak ni svetlost, ne može da pobegne. Poslednjih godina, NASA instrumenti su naslikali novu sliku ovih čudnih objekata koji su za mnoge najfascinantniji objekti u svemiru.
Ideja o objektu u svemiru tako masivnom i gustom da mu svetlost ne može pobeći postoji vekovima. Najpoznatije, crne rupe su bile predviđene Ajnštajnovom teorijom opšte relativnosti, koja je pokazala da kada masivna zvezda umre, ona ostavlja za sobom male, guste ostatke jezgra. Ako je masa jezgra više od tri puta veća od mase Sunca, pokazuju jednačine, sila gravitacije nadjačava sve druge sile i stvara crnu rupu.
Naučnici ne mogu direktno da posmatraju crne rupe teleskopima koji detektuju rendgenske zrake, svetlost ili druge oblike elektromagnetnog zračenja. Međutim, možemo zaključiti o prisustvu crnih rupa i proučavati ih otkrivanjem njihovog uticaja na drugu materiju u blizini. Na primer, ako crna rupa prođe kroz oblak međuzvezdane materije, ona će povući materiju prema unutra u procesu poznatom kao akrecija. Sličan proces može se desiti ako normalna zvezda prođe blizu crne rupe. U ovom slučaju, crna rupa može da rastrga zvezdu dok je vuče prema sebi. Kako se privučena materija ubrzava i zagreva, ona emituje rendgenske zrake koji zrače u svemir. Nedavna otkrića nude neke zapanjujuće dokaze da crne rupe imaju dramatičan uticaj na susedstva oko njih – emitujući snažne gama zrake, proždiru obližnje zvezde i podstiču rast novih zvezda u nekim oblastima dok ga usporavaju u drugim.
Čudovišne crne rupe se spremaju da se sudare
Tri čudovišta koja gutaju svetlost guraju se rame uz rame u sistemu od tri galaksije koje se spajaju oko milijardu svetlosnih godina od Zemlje, izveštava nova studija. „U to vreme smo tražili samo parove crnih rupa, a ipak smo, kroz našu tehniku selekcije, naišli na ovaj neverovatan sistem“, rekao je u izjavi glavni autor Rajan Fajfl sa Univerziteta Džordž Mejson u Virdžiniji. „Ovo je najjači dokaz do sada pronađen za takav trostruki sistem aktivnog hranjenja supermasivnih crnih rupa.“ Pronalaženje epskog otkrića nije bilo lako; za to su bila potrebna zapažanja pomoću više instrumenata i pomoć mnogih naučnika.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
