KRAGUJEVAC – Za jare ratarske kulture u Šumadiji ova godina je bila dosta povoljnija. Suncokret, soja i kukuruz su u odnosu na strna žita bolje prošli. Prinosi kukuruza se kreću između sedam i jedanaest tona po hektaru dok je prinos suncokreta oko tri tone ove godine.
Tradicionalno i u Šumadiji kraj ratarske sezone se obeležava Danom polja na kome se okupe poljoprivrednici da pogledaju na ogledu predstavljanje različitih hibrida, grupa zrenja i semenskih kuća. Svi se slažu u tome da je ova godina bila daleko povoljnija za jare ratarske kulture za razliku od strnih žita.
„Ova godina je u odnosu na poslednje dve dosta povoljnija za kukuruz, imalo je dosta padavina i odgovaralo nam je jer smo brdsko planinsko mesto. Zadovoljan sam prinosom i kukuruz je dosta bolje prošao od pšenice. Ipak teško da će ovaj prinos kukuruza izvući ratarsku godinu zbog svih parametara kad pogledamo jer je dosta loša situacija generalno u poljoprivredi ali opet je bolje što je rodio kukuruz nego da je i on prošao kao pšenica“, rekao je poljoprivrednik Marko Kostić iz sela Malo Krčmare.
„Ove godine je ogled kod domaćina Marka Kostića u Malim Krčmarima, zastupljeno je 17 hibrida i to je sve domaći sortiment. Cilj je da se upoređuju prinosi u istim agroklimatskim uslovima i da se našim proizvođačima preporuče za sledeću sezonu setva onih koji imaju najveće prinose. Ovde je primenjena puna agrotehnika. Već znate kakva je godina bila, imali smo dosta padavina u toku maja i juna meseca, a bilo je i olujnih kiša tako da se i usev malo čak i savio. Opšta konstatacija je da su biljke nešto niže ali da je prinos sasvim dobar“, kazala je Ljiljana Vuksanović, savetnica za ratarstvo Poljoprivredne stručne službe Kragujevac.
Kada je biljkama bilo najpotrebnije, u periodu nalivanja zrna, bilo je padavina što je dovelo do nešto većih prinosa kukuruza i suncokreta u Šumadiji.
„Tradicionalno u odnosu na ravničarske krajeva na ovim brdskim terenima u Šumadiji više se seju i nekako su proizvođačima pristupačniji hibridi iz srednje stasnih grupa zrenja kao što su grupe 500 i 600. Prvenstveno je to bilo zbog toga što je mahom bila berba u klipu. Međutim zbog manjka radne snage sve veći trend je da se mehanizuje maksimalno svaka poljoprivredna proizvodnja pa tako i proizvodnja kukuruza i kao rezultat toga sve se više traže hibridi iz nešto ranijih grupa zrenja koji su namenjeni za kombiniranje u zrnu“, napomenuo je Miljan Gvozdenović, regionalni predstavnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
„Evo kao što možemo da vidimo i iz ovog ogleda, kojeg nam je Savetodavna stručna služba iz Kragujevca pripremila zajedno sa izvođačima ogleda, to je jedan dobar ogled, imamo neki malo manji porast odnosno visinu biljaka ali to se nije odrazilo koliko vidimo na visinu prinosa i na klipove“, mišljenja je Strahinja Lazarević, regionalni predstavnik Instituta za kukuruz Zemun Polje.
Veći prinosi kukuruza od prosečnih, koji se kreću između sedam i jedanaest tona po hektaru ove godine obradovali su poljoprivrednike u Šumadiji zbog teškog početka sezone i loših prinosa strnih žita.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
