Bečej: U toku pripremne aktivnosti za saniranje bušotina na bazenu

On je istakao je kompanija NIS pokazala punu društvenu odgovornost i da će o svom trošku sanirati četiri geotermalne bušotine, kao što je to bio slučaj i sa arteškim bunarom u Donjem gradu. Obaveza Opštine Bečej je da izvrši pripremne radove, kako bi mehanizacija NIS-a mogla da pristupi bušotinama.

„Zahvalio bih se predsedniku Pokrajinske vlade Igoru Miroviću koji se zauzeo za Bečej i bio u komunikaciji sa generalnim direktorom NIS-a i sa nama iz lokalne samouprave. Imamo uveravanja da će Pokrajinska vlada, iz svoje tekuće budžetske rezerve opredeliti sredstva za izvođenje pripremnih radova, bez kojih ekipe kompanije NIS ne mogu da započnu radove na bušotinama. Takođe, održao sam i niz sastanaka sa pokrajinskim sekretarom Ognjenom Bjelićem i rukovodstvom NIS-a, gde je uvek postojalo puno razumevanje i dobra volja da se reši ova vanredna situacija. Naš zadatak je da uradimo predmer i predračun i da na osnovu toga zatražimo sredstva od Pokrajinske vlade, koja bi trebalo da nam ista odobri na sednici“, rekao je predsednik opštine Bečej, dr Vuk Radojević. On je dodao da je NIS već obavio razgovore za potencijalnim izvođačima pripremnih radova.

Kako bi odgovorila ovom izazovu i sanirala problem geotermalnih bušotina na bazenu, kompanija NIS je bila primorana da neophodnu mehanizaciju i opremu za izvođenje radova dopremi iz Rumunije i Italije, te da za iste snosi troškove nabavke.

„Trenutno se radi na izradi pristupnih puteva i pripremi kompletnog terena, kako bismo mogli da priđemo sa našom mehanizacijom i započnemo radove. Mi kao kompanija se bavimo istraživanjima nafte i gasa, hidrotermalnom energijom i tako dalje, međutim, tehnologija koja je korišćena za ove bušotine je potpuno drugačija od one sa kojom mi raspolažemo i sa kojom sada radimo. Zato smo morali da se dodatno angažujemo kako bismo obezbedili potrebne alate za ovako male prečnike, sa kojima mi inače ne radimo. Upravo to je bio jedan od faktora koji je tražio određeno vreme. Kada završimo radove bušotine će biti likvidirane“, izjavio je Vladislav Božović, rukovodilac sektora za bezbednost i zdravlje u Naftnoj industriji Srbije.

Za četiri geotermalne bušotine, koje su izbušene još pre Prvog svetskog rata ne postoji nikakva dokumentacija, što dodatno komplikuje ceo postupak njihovih likvidacija. Takođe, one proizvode velike količine gasa zbog čega predstavljaju potencijalnu opasnost po lokalnu zajednicu.

U okviru kompleksa otvorenih bazena i dalje je na snazi vanredna situacija, te se mole građani da ne prilaze tom području, kako ne bi sebe doveli u opasnost.