ENERGIJA – Zeleni krovovi su nešto što sve češće viđamo na zgradama i u Srbiji. Prijatni su za oko, ali lepo zelenilo na vrhu zgrade je mnogo više od vizuelnog, naročito u vreme energetske krize.
Stručnjaci ističu da zeleni krov jeste skuplji od klasičnog, ali da se dugoročno mnogo više isplati i to je razlog što su investitori u Srbiji u poslednjih nekoliko godina sve zainteresovaniji za ovu vrstu krovnog pokrivača.
Jovana Bošković iz beogradske firme Green Decor, koja se bavi projektovanjem i ugradnjom zelenih krovova, za eKapiju prvenstveno ističe njihove ekonomske prednosti, navodeći da povećavaju vrednost nekretnine kako kroz estetske karakteristike, tako i kroz poboljšanje građevinskih i energetskih svojstava obejkata:
– Najpre, životni vek zelenih krovova je dvostruko veći u odnosu na konvencionalni. Sledeća prednost je povećanje energetske efikasnosti objekta, jer zeleni krov zimi zadržava toplotu a leti ga rashlađuje. Ekstenzivni zeleni krovovi (oni sa najmanjom debljinom supstrata), smanjuju dnevne potrebe za klimatizacijom tokom leta za više od 75%. U Kanadi se recimo pokazalo da krov objekta prekriven biljkama sa samo 10 cm supstrata, smanjuje 25% potreba za hlađenjem tokom leta. Dakle, veoma su efikasni kao termoizolacioni element i zasenjivanje spoljne površine objekata ima više efekata nego unutrašnja izolacija.
Naša sagovornica dodaje da zeleni krovovi mogu i da snize spoljne temperature u letnjim mesecima i smanje efekat toplotnih ostrva:
– Biljke na horizontalnim, ali i vertikalnim površinama stambenih objekata (zeleni zidovi), to čine kroz dnevne evapotranspiracijske cikluse. Ukoliko je krov prekriven vegetacijom, temperatura vazduha iznad biljnog sloja ne prelazi 25 stepeni Celzijusa.
Boškovićeva ističe i da ovi ekološki krovni pokrivači pomažu u smanjenju distribucije prašine i polutanata u gradu, kao i proizvodnje smoga, što igra veliku ulogu u redukciji emisije gasova staklene bašte i prilagođavanju ubranim sredinama budućoj klimi sa toplijim letima.
A zeleni krovovi štite čak i od poplava i pritom smanjuju troškove za odvođenje padavinskih voda. Kako?
– Na zelenim krovovima voda se zadržava u supstratu, a zatim, preuzeta od biljaka vraća se nazad u atmosferu putem procesa transpiracije i evapotranspiracije. U letnjim mesecima, u zavisnosti od vrste biljaka i dubine supstrata, zeleni krovovi zadržavaju 70-90% padavina, a zimi između 25-40%. A osim što zadržavaju kišnicu, oni takođe i produžavaju vreme oticanja, što dovodi do smanjenja opterećanja kanalizacionih cevi. Pritom, deluju i kao prirodni filteri za prečišćavanje padavinskih voda – objašnjava Jovana Bošković.
Još neke prednosti zelenih krovova koje povećavaju vrednost nekretnine su i njihova uloga u zvučnoj izolaciji, ali i zaštiti od požara.
– Ekstenzivni zeleni krov može da redukuje spoljni zvuk za 40 decibela, a intezivni (sa debljim slojem supstrata), za 46-50. Biljke i supstrat to čine tako što apsorbuju ili odbijaju zvučne talase – susptrat blokira niže, a biljke više zvučne frekvencije. Takođe, u odnosu na konvecionalne krovove, zeleni su manje zapaljivi i kao takvi pružaju zaštitu od požara – navodi sagovornica eKapije.
Najzad, dodaje Boškovićeva, zeleni krovovi su popularni i korisni i kao novi urbani i prirodni prostori:
– Čak i sveden dizajn zelenila na krovu povećava estetsku vrednost objekta, a samim tim i vrednost nekretnine, ali zeleni krovovi pomažu i u postizanju principa pametnog rasta, jer povećanje zelenih površina u gradu pozitivno utiče i na urbanu, ali i na prirodnu sredinu. Tako su ovi krovovi pogodni i kao krovne bašte u urbanim sredinama, a ujedno predstavljaju staništa za različite vrste biljaka, insekata i ptica, što pozitivno utiče na ekosistem.
Naša sagovornica međutim napominje da u Srbiji još ne postoje standardi i propisi koji uređuju oblast gradnje zelenih krovova, što može da uzrokuje svojevrsni urbanistički haos, jer je sve ostavljeno individualnim željama i procenama u pogledu izgleda, sadržaja, veličine biljaka i slično.
Vrste i cene
Ekstenzivni zeleni krov
Debljina hranljivog supstrata je od 7 do 12 cm, a biljne vrste koje se koriste za ekstenzivne zelene krovove su sedumi ili trave livadskog tipa kojima nije potrebno održavanje, koje imaju mali korenov isistem i lako podnose sušu, pa ekstenzivni zeleni krovovi nemaju zahteve za održavanje. Mogu da se instaliraju na gotovo svaki ravan krov ili krov sa maksimalnih 30% nagiba. Ovi sistemi su idealni za efikasno upravljanje atmosferskim vodama, ali ne treba zanemartiti i njihovu funkciju u termoregulaciji objekata. Cena za ovaj tip zelenih krovova su od 60 EUR po m2, pa naviše.
Poluintezivni zeleni krov
Ima mogućnost fizičke dostupnosti korisnicima (za odmor, rekreaciju i uzgajanje povrća), a uglavnom pored travnatih podrazumeva i žbunaste biljke, na debljini supstrata od oko 30 cm. Ove vrste biljaka zahtevaju umerena i povremena održavanja, pa je potrebna i isntalacija drenažnih i irigacionih sistema, ali je i u stanju da zadrži više atmosferskih voda. Cena je od 90 EUR po m2.
Intezivni zeleni krov
Naziva se još i krovni vrt zbog toga što njegova debljina supstrata (od 35 do 80 cm), dozvoljava formiranje pravih vrtova i oaza – urbanih bašta, rekretivnih površina, bašta restorana, dečijih igrališta…, uz korišćenje različitih biljnih vrsta, od prizemnih biljaka do drveća. Stoga nude veliki potencijal za dizajn, namenu i biodiverzitet, ali i zahtevaju složenije drenažne i irigacione sisteme, neophodne hranljive elemente za biljke, kao i ozbiljan pristup u projektovanju i izvođenju radova. Ovde treba uzeti u obzir i statiku objekta, upravo zbog debljine supstrata. Najniža cena za ovaj tip zelenog krova je 120 EUR po m2.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
