Moskovski list Komsomolec je 29. septembra 1989. godine objavio kratku vest da je Boris Jeljcin pao sa mosta u reku u selu Uspenskom u Moskovskoj oblasti. Da li je sam pao ili ga je neko bacio, list nije precizirao.
Bolji poznavaoci tog dela Moskve primili su ovu vest sa skepsom jer visina mosta iznosi čak 10 metara, a u tom delu reke dubina je neobično niska.
Na prvi pogled, ovo je bila obična nezgoda bez ikakvih posledica dok je Boris Nikolajevič izašao iz reke živ i zdrav.
U to vreme u Sovjetskom Savezu vodila se oštra politička borba, a sam Jeljcin se našao u njenom središtu.
On je zauzimao poziciju prvog sekretara Moskovskog gradskog komiteta KPSS. Gradio je imidž narodskog čoveka, vozio se u trolejbusu sa običnim Moskovljanima, oštro je najavljivao da namerava da se bori protiv privilegija komunističke nomenklature obećavajući bolji život za običnog građanina.
Ubrzo posle incidenta, počele su da kruže različite priče, jedni su za Jeljcinov pad okrivili njegove političke protivnike, među kojima su bili Ligačov i supruga generalnog sekretara KPSS Raisa Maksimovna Gorbačova, a drugi su spominjali pričaju o ljubavnici koja je odbacila Jeljcina i nakon čega ga je polila vodom iz kante, ali kružila je i teorija o ljubomornom mužu njegove ljubavnice, koji je Jeljcina i bacio sa mosta.
Na kraju o ovom incidentu dugo i detaljno se raspravljalo na sednici Vrhovnog saveta KPSSSR-a.
Po nalogu ministra unutrašnjih poslova, Vadima Bakatina sprovedena je zvanična istraga koja nije potvrdila činjenicu napada na Jeljcina.
Međutim u isto vreme, u intervjuima sa novinarima i na skupovima, Jeljcin je nastavio da se pridržava drugačije verzije, govoreći na mitingu, izjavio je da ga KGB proganja kao opozicionog političara, da je zarobljen nakon čega mu je stavljena vreća preko glave i da je bačen u reku. Generalno, Jeljcin je ovaj navodni incident uspešno iskoristio za svoju političku promociju, što mu je pomoglo da 1991. godine bude izabran za predsednika RSFSR.
U isto vreme, mladi ljudi počeli su da sprovode obred „jeljcinizacija“: stavljali su kese na glavu i bacali su se u vodu, najčešće u fontanu na Puškinskom trgu.
Jedan deo javnosti je smatrao da je Jeljcin svesno ušao u reku, a zatim u mokroj odeći otišao do policijskog punkta, znajući da ima ljudi na dužnosti.
Dežurni policajci su mu pomogli i dali mu čaj pre nego što je stigao automobil sa Jeljcinovim rođacima. Ovaj propagandni trik je bio dobro proračunat i doprineo je rastu njegove popularnosti.
Prema rečima samog Jeljcina incident je izgledao ovako: 28. septembra odlučio da poseti svog prijatelja Bašilova. Želeći da se uveče prošeta po Podmoskovlju, otpustio je svog vozača. Odjednom su ga nepoznati ljudi napali, stavili mu papirnu kesu preko glave i ugurali u automobil sovjetske proizvodnje. Nekoliko minuta kasnije, prema Borisu Nikolajeviču, bačen je sa mosta u reku Moskvu. Jeljcin je uspeo da ispliva i dođe do najbliže policijske stanice
Zvanična istraga nije potvrdila činjenicu napada. Vozač Jeljcinovog službenog automobila kategorički je demantovao Jeljcinovu priču da ga je ostavio uveče u Podmoskovlju. Štaviše, vozač je rekao da je Borisa Nikolajeviča isporučio na punkt dače Bašilova, odakle je otišao sa dva buketa cveća.
Istina ili ne, ovaj događaj pomogao je uspehu političke karijere Jeljcina a silina događaja koji su pogodili rusko društvo je uslovila da se ovaj incident brzo zaboravio.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
