Marko Popović, pisac iz Vrbasa, predstavio je u četvrtak, u čitaonici Javne biblioteke „Danilo Kiš“, svoj novi roman, drugi po redu, Next level.
Radi se, kako je rečeno, o delu koje se „tematski nastavlja na prethodni“ Popovićev roman – Vikend roman, i predstavlja „upravo njegov sledeći nivo“, ali ne samo u ravni dela već i u ravni procesa Popovićevog stvaralaštva i njegovog razvoja kao pisca. O tome kako Popović piše, o atmosferi i junacima romana, o porukama koje šalje čitaocima, na promociji romana Next level govorili su Dario Kunštek Uzelac, pesnik i slikar, Niko Perković, novinar, i Mirela Đukanović, profesroka književnosti i lektorka i racenzentkinja knjige. Osvrt na drugi Popovićev roman u uvodu u promociju, dala je i Milijana Radovanović iz JB „Danilo Kiš“, akademska slikarka.
Kako se još moglo čuti na ovoj promociji, Popović proznom stvaranju pristupa okom reditelja, pa čitaocu stvara utisak gledanja filma. Postavlja pitanja o nizu promena koje donosi savremenost u svetlu apokaliptičnih događaja i apokaliptičnih predviđanja.
Milijana Radovanović, upozorila je da na okolnost da „sve što smo ikada čitali, gledali kao naučnu fantastiku ili akciju, misleći da je daleko i u američkim filmovima, snašlo nas je u toku korone, a kao posledicu imalo totalno menjanje vremena u kome su se ogledala ljudske psihe svakog od nas pokazala prvom posmatraču u pravom licu, bez maske, ironično jer živesmo pod maskama“.
„Vreme prouzrokovano merama koje su trebale zapravo da nas zaštite, u stvari su nas udaljile jedne od drugih, fizički, finansijski i, pre svega, emotivno… Jahači apokalipse ne idu odvojeno, obično idu zajedno, bolest, glad, beda i rat, tim redom ili zajedno, prvo pojedinačno a zatim ubrzano frontalno, i prisutni, naročito, u najgorim medijima koje savremeni čovek više ne može da isprati, pa se njegova mimika više i ne da sakriti. Odustalo se od empatije, posustalo u veri prema čoveku, više okrenuti tastaturi i ekranu nego emocijama. Nemi pred realnošću bežimo od nje u umetnost koja, opet, liči ili objašnjava realnost. Elementi ‘normalnog’ padaju kao i maske i svako tako ogoljen plovi svojim tokom, kao glavni lik romana Dunavom, shvatajući da se svet promenio i zavaravajući se u najboljem slučaju da su ruke čoveka još negde korisne, a mašine menjaju svet…
Radnja romana je smeštena u okolini Novog Sada, na obroncima Fruške gore. Vezirac. Ulice kojima se kreće glavni lik, tu po Novom Sadu, detektiv Roko Kapa, su poznate i taj spoj realnog i fiktivnog čini čitaoca zaintrigiranim. Kriminilistička podloga i akcija, kao u nekom filmu gde se i negativne osobine junaka opravdavaju u svesti čitaoca, jer je neminovnost da se redovnim putevima ne stiže nigde, ili ipak stiže ali tek na kraju, kad shvatamo plašt iluzije, deluzije i istinu? Ako svet ima pojavni oblik i onaj drugi značajniji, duhovni, moralni, onaj u nama, do ovog drugog je teži i duži put.
Čitalac ne zna da li čita novinske članke između redova, bolesti, strahovi, otimačine, prevare, ubistva, život tzv. elite, fabrika heroina, malo je tu običnog čoveka osim u crnoj hronici, a svi su negde, u Sidneju, Tokiju, Beogradu, Novom Sadu, Španiji, Havani, i svi su povezani, internetom? tajanstvenim nitima o kojima se piše, slika, prevodi, uči, pokušava da se dostigne ta druga dimenzija mimo ove koja postaje čudnovata u svim svojim refleksijama. Prvih 20 strana gorkog ukusa Bulevara slomljenih snova, pretvara se u zanimljivo štivo na 250 strana koja drže pažnju gotovo novinarskim narativnim tekstom, scenografskim, dajući nam film lude brzine kao što je i ovo brzo vreme…
A junak… junak je na kraju, oči u oči sa rečnom ribom, sa zlatnim šaranom, u pravodi sa zenicama širom otvorenim ispunjavajući simboliku, onu staru i nemuštu istinu, znak ljubavi, u trpljenju, u obećanju, simbol hrišćanstva, on nestaje ili se ponovo rađa, izmišljen ili stvaran, proceniće svaki čitalac ponaosob nakon čitanja. Preporuka za čitanje“, zapisala je o Popovićevom romanu, između ostalog, Milijana Radovanović.
Marko Popović je rođen 1975. godine u Pirotu. Prvu zbirku kratkih priča je samostalno pripremio 2007. pod nazivom Kratke priče. 2010. godine štampa i drugu zbirku kratkih priča Kao i Minojci mi smo obični ljudi (Alma, Beograd), i 2014. Iznad trotoara se pojavila cipela, takođe kratke priče (Alma, Beograd). Roman u izdanju iste izdavačke kuće iz štampe izlazi 2019. Njegov naziv je Vikend roman. Živi i stvara u Vrbasu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
