VOJVODINA – “Poljoprivrednik” je specijalizovani list za selo i poljoprivredu, jedinstven ne samo po tome što postoji i redovno izlazi 67 godina, već i što je ostao list poljoprivrednih proizvođača, nastojeći da prenese čitaocima dostignuća pre svega domaće nauke i struke, koja su primenljiva u proizvodnji. Portal Vojvodina uživo, zajedno sa listom “Poljoprivrednik” prenosiće, do kraja godine, najzanimljivije tekstove iz Poljoprivrednog kalendara 2024. godine.
Isa Panić, saobraćajni inženjer u penziji, rado se seća svog detinjstva u Iđošu, kada je još kao dečak sa svojim dedom Milošem Momirovim odlazio u vinograd. Danas bi deda bio ponosan na svog unuka Isu, koji je tokom svih proteklih godina sačuvao stari vinograd s autohtonim sortimentom, ali isto tako hrabro se upustio i da odgovori savremenim vinogradarskim trendovima.
U sećanjima Isa se vraća u prošlost kada su se svi u selu bavili poljoprivredom. Karakteristika iđoškog atara je da se nalazi na peskovitoj zemlji, što pogoduje lozi, tako da nije bilo kuće bez vinograda. Panić voli da istakne da se ovde vinogradi ne mere u hektarima nego arima. Tako je svako domaćinstvo imalo mali zasad od 10 do 20 ari, sa kog su godišnje mogli da proizvedu od 100 do 300 litara vina, a preteklo bi i za rakiju, isključivo za kućne potrebe, ne i za prodaju. Vino se pilo od Svetog Nikole pa do proleća. Tako se nekad živelo u Iđošu.
Stari Isin vinograd odoleva zubu vremena. Podignut je davne 1945. godine na deset ari sa 1.000 čokota uz pritku, na metar razmaka. U njemu još uvek dominira stari sortiment „crvena mašarka“ („slankamenka“), „drenak“, „voja“ („francuzer“), „novak“, „šasla“, „prokupac“.
Kako objašnjava Panić, reč je o maloj količini grožđa, a sav vinograd se bere istovremeno i od njega se napravi jedan lep kupaž, odnosno nastane lepo roze vino, karakteristično za ovo područje.
– To je čuveno, u žargonu poznato kao iđoško „roze vino“, odnosno „banatski šiler“, suvo stono vino, koje se do 2005. pilo isključivo ovde, objašnjava Isa Panić.
Novo vreme donosi i nove navike. Stari čokoti se vade, ali se ne obnavljaju. Panić je jedan od retkih vinogradara u selu koji ih je zadržao.
Pre skoro dve decenije na ovim prostorima iđoški vinogradari uvode novine u svoje zasade. Podižu se novi vinogradi sa špalirskim uzgojem.
I Isa nije mogao da odoli tim izazovima i 2005. godine podiže špalirski vinograd sa sortom „muskat hamburg“. Odlučio se za nju jer je univerzalna stona sorta, ali pogodna i za spravljanje vina i rakije. Dve godine kasnije niče još jedan špalirski vinograd, sa sortama „crni burgundac“ i „frankovka“ za spravljanje crnog vina. Ponovo 2015. podiže još jedan špalirski zasad sa sortom „italijanski rizling“. Sada se njegovi vinogradi prostiru na ukupno 40 ari.
Iako je prošla godina bila teška za vinogradare, Isa je zadovoljan jer, kako kaže, dao je vinogradu sve što treba, a protiv prirode se ne može.
– Mnogi su ostali bez prinosa zbog bolesti, a bilo je i grada koji je obrao rod, kaže Panić.
S dobrom zaštitom ni u ovako teškoj godini u ovom zasadu prinos nije izostao. Osnova uspeha su zelene operacije i pravovremena zaštita vinograda od plamenjače, pepelnice i botritisa. Plavi kamen se svih ovih godina pokazao kao vrlo efikasano sredstvo za suzbijanje plamenjače.
Berba je počela početkom septembra sa „crnim burgundcem“ i „frankovkom“, a završena je mesec dana posle sa „italijanskim rizlingom“. Nekad se u selu u vreme berbe organizovala moba, ali više je nema. U ovogodišnjoj berbi učestvovalo je osam berača, supruga Mirjana, poneki rođak i komšije. Ukupno je sa 2.050 čokota ubrano četiri tone grožđa.
Većinu grožđa Panić prerađuje. Od ove količine uspe da spravi 1.500 litara vina i oko 300 litara rakije. Proizvodi toliko koliko je realno da proda. Prodaja se odvija isključivo na kućnom pragu jer, kako kaže, uvek voli s kupcem malo da popriča. U ponudi je belo vino „italijanski rizling“, autohtono „roze“ i crno vino.
Za ovog vremešnog vinogradara nema predaha. Jedino kad se poslovi iz vinograda presele u podrum, malo se predahne.
Problem sa kojim se ovde vinogradari susreću je suša, koja je posebno izražena leti. Iako vinograd može da trpi sušu, a Isin je na brdu, potes Vikumak, ipak ga treba navodnjavati. Panić je, zahvaljujući gradskom konkursu namenjenom za unapređenje poljoprivrede, uspeo da obezbedi sredstva za bušenje bunara. Tako je, na dubini od 40 metara, iskopan bunar odakle se snabdeva vodom i tako omogućuje funkcionisanje sistema „kap po kap“. Ovaj sistem ne koristi se stalno, već po potrebi, kada su visoke temperature i počne lišće da opada sa čokota. Bez obzira na to što je podignut na peskovitoj podlozi, treba ga navodnjavati.
Kako je bavljenje vinogradarstvom tradicija u ovom selu, 2001. godine je osnovano Udruženje vinara i vinogradara „Šasla“. Dobilo je ime po sorti koja je bila zastupljena u iđoškim vinogradima, a vremenom je nestala, samo se ponegde zadržao pokoji čokot.
Sav svoj život Isa Panić je vezao za vinograd i ostaće mu veran dok god može da ga obrađuje i u njemu uživa. Vinograd traži slugu, Isa ga neguje, a on zahvaljuje obilnim rodom i postojanošću.
Tamara Gnip
„Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2024“
Ukoliko volite i želite još da čitate, knjigu „Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2024“ možete poručiti preko sajta www.poljoprivrednik.net.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
