Prema poslednjim istraživanjima fizičke vežbe, iako su možda poslednja stvar koju osoba koja živi sa bolom želi da radi, mogu biti element oporavka od hroničnog bola. Koristeći podatke iz velike norveške studije, koja je istraživanjem obuhvatila 10.732 odrasle osobe, istraživači u Univerzitetskoj bolnici Severne Norveške su analizirali nivoe aktivnosti ljudi i njihovu toleranciju na bol (mereno potapanjem ruku ljudi u ledenu vodu i određivanjem skale pojedinačnog osećaja boli). Ljudi su ispitivani dva puta, u razmaku od oko osam godina, prenosi magazin „Tajm“ („Time“).
Utvrđeno je da su oni sa aktivnijim životnim stilom tolerantniji na bol – što se više vežbalo, to je više rasla sposobnost ispitanika da izdrže bol. Takođe, oni koji su povećali nivo fizičke aktivnosti u prelaznom periodu govorili su da imaju veću toleranciju na bol. Moguće je, pišu autori studije, da se češće kretanje može koristiti kao takozvani „nefarmakološki put ka smanjenju ili prevenciji hroničnog bola“.
Jedan od razloga zašto je bol teško lečiti, je zato što naučnici još ne razumeju u potpunosti kako ga telo percipira i reguliše. Ta slika je postala malo jasnija poslednjih godina, prvenstveno zahvaljujući Nobelovoj nagradi 2021. godine, koja je dodeljena za otkriće receptora za temperaturu i pritisak u koži koji pokreću neurološke signale, koje razumemo kao akutni bol. Ali hronični bol je uvek bio komplikovaniji, a imajući u vidu da je povezan i sa poremećajima mentalnog zdravlja, pokazuje koliko je složen.
U drugoj studiji, istraživači su pratili moždanu aktivnost ljudi koji doživljavaju hroničnu bol. Njihovi nalazi su potvrdili da akutna i hronična bol pokreće različite signale u mozgu.
Kako bi ispitali hroničan bol, tim neurologa sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku hirurški je ugradio male uređaje u mozak pacijenata. Uređaji su pratili signale poslate kroz dva regiona mozga: prednji cingularni korteks, oblast za koju se smatra da je kritična za emocionalni element bola, i orbitofrontalni korteks, oblast koja ima ulogu u intenzitetu bola. Tokom nekoliko meseci, učesnici su pratili svoje simptome i napade bola, koje su istraživači zatim uporedili sa merljivim podacima dobijenim snimcima moždane aktivnosti. Otkrili su da se neuronska aktivnost u orbitofrontalnom korteksu zadržava duže od aktivnosti u drugim regionima, što sugeriše da neki trenutni lekovi, koji se koriste za lečenje hroničnog bola, možda ne pružaju najefikasnije olakšanje.
Istraživači zaključuju da se moždana aktivnost može koristiti za predviđanje i merenje talasa hroničnog bola. Za sada, norveška studija je dobar podsetnik da su promene načina života uvek dobar način da osoba olakša simptome hroničnih bolesti.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
