Ozbiljna proizvodnja paradajza u današnje vreme nezamisliva je bez proizvodnje iz rasada.
Pošto se rasad gaji u kontrolisanim uslovima, biljke se optimalno razvijaju.
Od uslova uspevanja u ovom periodu ne zavisi samo spoljašnji izgled, nego i mogućnost da biljka ranije ili kasnije cveta i ostvari visok prinos.
Rasad za svaki hibrid paradajza mora da bude optimalno razvijen, što omogućava brzo obnavaljanje korena i dalji rast biljaka. Proizvodnja rasada se najčešće izvodi u zaštićenom prostoru, a za kasnu proizvodnju na otvorenom polju može i na otvorenim lejama.
Najbolji objekti koji imaju mogućnost za dopunsko zagrevanje vazduha i zemljišta. U objektima sa grejanjem gaji se rani rasad koji se sadi 60-80 dana posle nicanja, i najčešće se proizvodi pikiranjem.
Objekti bez dopunskog zagrevanja koriste se za proizvodnju srednje ranog ili kasnog rasada, jer je u njima setva moguća tek u martu, i to za sorte manje osetljive na mraz. Međutim, pri gajenju rasada, bez obzira na tip objekta, moraju se obezbediti optimalni uslovi koji su različiti u zavisnosti od sorte.
Rasad paradajza može biti rani, srednje rani i kasni. Zatim rasad „golih žila“ i iz saksija i kontejnera.
Rani rasad se presađuje u fazi kotiledona ili prvog pravog lista. Ovo je najčešći način gajenja za proizvodnju u plastenicima i za ranu proizvodnju u bašti. Gusti rasad namenjen je za gajenje najčešće srednje ranog i kasnog povrća na njivi, ređe za gajenje u zaštićenoj bašti. Rasad iz saksija, odnosno hranljivih kocki, „džifi“ saksija, kontejnera i plastičnih vreća, gaji se sa pikiranjem ili bez njega.
Bez pikiranja se gaje sorte koje ne podnose presađivanje, zatim u, takozvanoj, industrijskoj proizvodnji i pri setvi piliranog semena.
Pri proizvodnji rasada na zemljištu pokrivenom plastikom unosi se 3-5 kg zgorelog stajnjaka i 30-80 g NPK đubriva po metru kvadratnom.
U proizvodnji rasada za setvu trebalo bi koristiti veoma kvalitetno seme visoke biološke vrednosti. Seme je neophodno pre setve dezinfikovati.
Vreme setve u zaštićenom prostoru određuje se prema sorti, nameni i mestu gajenja, odnosno prema klimatskim uslovima regiona. Setva može biti ručna ili mašinska. Razmak između redova je 5-10 cm, a u redu je 1-5 cm. Setva u redove ima prednost jer se seme bolje raspoređuje. Posle setve seme se pokriva slojem sitnog, prosejanog komposa ili zemljišne smeše.
Setva u saksije, hranljive kocke ili plastične vreće primenjuje se za sve sorte koje slabije obnavljaju koren ili su osetljive na povredu korenovog sistema. Za setvu u saksije, hranljive kocke ili kontejnere, treba koristiti seme visoke biološke vrednosti.
Kod sadnje u saksije, normalno, ide jedno seme po saksiji.
Što se tiče proizvodnje u kontejnerima, sada postoje brojni sistemi poput „paper pot“, „culto“ ili „speedling“, za koji je karakteristično da proizvodnja rasada traje relativno kratko.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
