VOJVODINA – “Poljoprivrednik” je specijalizovani list za selo i poljoprivredu, jedinstven ne samo po tome što postoji i redovno izlazi 67 godina, već i što je ostao list poljoprivrednih proizvođača, nastojeći da prenese čitaocima dostignuća pre svega domaće nauke i struke, koja su primenljiva u proizvodnji. Portal Vojvodina uživo, zajedno sa listom “Poljoprivrednik” prenosiće, do kraja godine, najzanimljivije tekstove iz Poljoprivrednog kalendara 2024. godine.
Miloduh (Hyssopus officinalis L.) je višegodišnja zeljasta, aromatična, dekorativna, medonosna i lekovita biljna vrsta, žbunastog izgleda. Pripada familiji Lamiaceae. Pored uobičajenog imena miloduh, najčešće se koriste još i izop, blagovanj, sipan, crkvinjak i hisop.
Poznat je od davnina. Pominje se još u Svetom pismu: Pokropi me isopom, i očistiću se; umij me i biću belji od snega. Grci i Jevreji smatrali su ga svetom biljkom, a verovalo se i da je lek za sve bolesti. Rimljani su list miloduha dodavali vinu radi posebnog bukea.
Potiče iz Male Azije i sušnih predela oko Sredozemnog mora. Dosta je zastupljen na suvim terenima, siromašnim pašnjacima i krečnjačkim stenama. Kod nas se samoniklo javlja tamo gde je nekad gajen, a to je Deliblatska peščara. U novije vreme sve više se gaji i to najviše u srednjoj i južnoj Evropi. Najveći proizvođači miloduha su Rusija, Španija, Francuska, Italija i Indija, a i kod nas su površine pod miloduhom sve veće.
Lekovita svojstva
U lekovite svrhe od miloduha se koriste nadzemni deo biljke u cvetu, list i etarsko ulje.
Nadzemni deo biljke u cvetu sadrži tanine, pektin, fitosterol, holin, šećer, saponozid marubin, jabučnu kiselinu, flavonski heterozid diosmozin, smole, kalijum-nitrat i 0,3%–1% etarskog ulja. Etarsko ulje je tečnost zelenkastožute boje. Sadrži pinen, polikamfen i druge aktivne supstance.
Miloduh se koristi kako u narodnoj tako i u službenoj medicini. List i cvet se koriste u obliku čaja za otklanjanje tegoba kod disanja, za ublažavanje kašlja, protiv grčeva i reumatizma. Etarsko ulje smanjuje produkciju sluzi, olakšava disanje, ublažava astmu, glavobolju, kašalj, grip, katar i opušta bronhije. Pomaže kod depresije, migrene i stresa, a poseduje i antivirusno dejstvo (kod herpes virusa i HIV-a). Pored značaja u medicini i farmaciji, etarsko ulje se primenjuje i u parfimeriji i kozmetici.
List miloduha se upotrebljava i kao začin za salate i supe, kao i za jela od pasulja i ribe. Dodaje se i masnim jelima radi lakšeg varenja.
Period cvetanja je jako dugačak (od proleća do prvih snegova), a cvetovi su bogati nektarom, pa je miloduh izuzetno dobra pčelinja paša i rado ga i često posećuju. Posebno je interesantan u avgustu i septembru kada kod nas vladaju velike suše, pa pčele nemaju druge paše. Izuzetno dobro medi i omogućava dobar prinos meda. Med od miloduha spada u kvalitetnije medove. Dosta je lekovit i koristi se kod većeg broja oboljenja, naročito kod disajnih puteva i probavnog trakta.
Zbog lepog izgleda miloduh se koristi kao ukrasna biljka u cvećarstvu u pejzažnoj arhitekturi, a zbog dubokog i dobro razvijenog korenovog sistema zahvalna je biljka u borbi protiv erozije.
Uslovi uspevanja
Miloduh je biljka toplih i sunčanih predela. Javlja se na suvim i krečnjačkim terenima. Za svoj rast i razvoj zahteva dosta toplote. Ovi zahtevi naročito su izraženi u fazi cvetanja, kada se u biljci produkuje najviše etarskog ulja. Poznato je da je miloduh izrazita fotofilna biljka, što znači da za svoj razvoj zahteva dosta svetlosti. Ukoliko u toku vegetacije ima dovoljno svetlosti, dobija se droga boljeg kvaliteta, sa većim sadržajem etarskog ulja. Zbog toga prilikom izbora parcele za zasnivanje zasada miloduha treba izbegavati zasenjene terene. Miloduh je biljna vrsta otporna na sušu. Dosta vode zahteva u vreme klijanja semena i nakon prve kosidbe. Višak vode u zemljištu ne podnosi, jer to dovodi do gušenja biljaka i do intenzivnog truljenja korena. Nije veliki probirač kada je u pitanju zemljište. Najčešće se gaji na padinama, gde sprečava eroziju i na peskovitim i siromašnim zemljištima na kojima bi druge biljke teško uspevale. Kisela, vlažna i zabarena zemljišta mu ne pogoduju, pa ih treba izbegavati za gajenje ove biljne vrste. Najveće prinose i najbolji kvalitet miloduh daje na toplom, propusnom, humusom bogatom zemljištu tipa černozema, gajnjača i ritskih crnica.
Tehnologija proizvodnje
Miloduh je višegodišnja biljna vrsta koja na istom zemljištu ostaje pet do sedam godina (nekad čak i više od deset godina), pa tako nije pogodan za klasičan plodored. Najbolji predusevi su mu širokorede okopavine i druge biljne vrste posle čije žetve zemljište ostaje čisto od korova. Kao predusev, miloduh se ne preporučuje, jer jako iscrpljuje zemljište, pa se pod naredne useve moraju intenzivno dodavati biljna hraniva. Na istom zemljištu miloduh ne bi trebalo zasnivati pre isteka od četiri godine.
Osnovnu obradu zemljišta za zasnivanje useva miloduha treba obaviti što dublje, i to na 35 cm do 40 cm dubine. Obradom (oranjem) na ovu dubinu treba stvoriti dubok rastresit sloj, čime će se omogućiti korenu da lakše prodre u zemlju i da izbegne negativni uticaj suše. Ako je predusev bila neka biljna vrsta koja se žanje rano u leto, onda se nakon žetve zemljište prvo plitko poore na dubinu od 10 cm do 15 cm, a krajem jeseni se ore na punu dubinu. Poorano zemljište ostavi se da prezimi u otvorenim brazdama ako se zasad zasniva u proleće. Ukoliko se zasad zasniva u jesen, onda se predsetvena priprema vrši pred zasnivanje. Izuzetak su zemljišta na jakim nagibima, gde se usled mogućnosti pojave erozije u toku jeseni i zime ore u proleće, neposredno pred zasnivanje zasada miloduha.
U zavisnosti od toga kada se zasniva zasad miloduha, obavlja se i predsetvena priprema zemljišta. Ako se zasnivanje radi u jesen, predsetvena priprema treba da bude neposredno pred zasnivanje. Ukoliko se zasad zasniva u proleće, onda zemljište uzorano u jesen prezimi u otvorenim brazdama, pa se u proleće obavlja predsetvena priprema. Na zemljištima uzoranim u proleće priprema se odvija odmah nakon oranja, odnosno pred samo zasnivanje zasada.
Miloduh uspeva i na siromašnim zemljištima, ali izuzetno povoljno reaguje i na dodavanje hraniva, bilo organskih ili mineralnih. Ukoliko se unosi kompleksno NPK hranivo, najbolje je od 600 kg/ha do 700 kg/ha ovog hraniva rasturiti posle dubokog oranja, pa onda obaviti tanjiranje i drljanje. Ako se primenjuje stajnjak, koriste se količine od 20 t/ha do 30 t/ha, zavisno od plodnosti zemljišta. Bitno je naglasiti da stajnjak treba da bude u dobro zgorelom stanju.
Sortiment
Kada su sorte miloduha u pitanju, kod nas su u proizvodnji najviše zastupljene „domaći ljubičasti“ i „osječki plavi“. U svetu postoji još veliki broj sorti, a najpoznatije su: roseus, albus, sprite blue, sprite pink i sprite mixed. Neke od njih gaje se i kod nas, ali za sada na malim, gotovo zanemarljivim površinama.
Razmnožavanje
Miloduh može da se razmnožava deljenjem starijih bokora, preko proizvodnje rasada i direktnom setvom semena na proizvodnu parcelu.
Deljenje starijih bokora – Retko se primenjuje u plantažnoj proizvodnji. Interesantno je jedino za naučnoistraživačke svrhe kod selekcionisanja novih sorti.
Proizvodnja rasada – Rasađivanje na stalno mesto je skup, ali siguran način razmnožavanja miloduha. Rasad se može proizvoditi na otvorenom (hladne leje) i u zaštićenom prostoru (plastenici, staklenici, tople leje). Najbolji i najjednostavniji način proizvodnje rasada je u hladnim lejama. Seme se u lejama seje u rediće koji su na rastojanju od 8 cm do 12 cm. Seme treba pokriti tankim slojem sitne zemlje (može i sitnim zgorelim stajnjakom ili kompostom), jer bolje klija u tami nego na svetlosti. Za setvu kvadratnog metra leje potrebno je dva-tri grama semena. Najpovoljnije vreme za setvu u leje je početak jula, tako da rasad do jeseni potpuno ojača i bude spreman za rasađivanje. Leje u toku leta treba redovno zalivati i pleviti. Rasađuje se najčešće na međuredno rastojanje od 50 cm i rastojanje biljaka u redu na 30 cm, a primenjuje se međuredno rastojanje od 70 cm i rastojanje biljaka u redu od 20 cm. Rasad koji se ne rasadi u jesen može u leji da sačeka prolećnu sadnju.
Direktna setva semena – Najjeftiniji način razmnožavanja miloduha na proizvodnu parcelu i u novije vreme najviše je u primeni. Setva može biti jesenja i prolećna. Jesenja setva se manje primenjuje u praksi. Ako se primenjuje, onda je to u vreme setve ozimih strnina, tako da mlade biljke do početka zime razviju dva-tri stalna lista i tako prezime. Miloduh dobro podnosi niske temperature i retko dolazi do izmrzavanja. Prolećna setva se obavlja u trećoj dekadi marta i prvoj dekadi aprila. Setva se radi vrstačnim sejalicama na dubinu najviše 2 cm. Međuredno rastojanje je najčešće 50 cm, a u redu na metar dužine treba da bude 120-150 biljaka. Za ovaj način setve potrebno je od 2,8 kg/ha do 4,5 kg/ha semena.
U prvoj godini vegetacije miloduha prihranjivanje useva je važno, jer tada mladim biljkama treba obezbediti dovoljno hranljivih supstanci u pristupačnom obliku za brži i ujednačeniji razvoj. Prvo prihranjivanje obavlja se rano u proleće, čim se ukažu redovi (ako je bila direktna setva semena), ili čim se rasađene biljke prime (ukoliko je usev miloduha zasnovan iz rasada). Za prvo prihranjivanje upotrebljava se azotno hranivo sa 60 kg/ha do 80 kg/ha čistog azota. Drugo prihranjivanje obavlja se posle kosidbe (žetve), sa približno istom količinom azotnog hraniva kao i prvo. Treće prihranjivanje radi se kasno u jesen, odnosno na kraju vegetacije i tada se unosi od 250 kg/ha do 300 kg/ha kombinovanog mineralnog hraniva NPK. U drugoj i narednim godinama proizvodnje (eksploatacije) zasad se prvi put prihranjuje nakon žetve, a izostaje prolećno prihranjivanje azotom.
Miloduh dobro podnosi sušu, ali u dužim sušnim periodima povoljno reaguje na zalivanje. Ova mera značajno povećava prinos nadzemne biomase. Mlade, tek rasađene biljke treba zalivati u više navrata sve dok se ne prime.
Uništavanje korova mehaničkim putem obavlja se međurednim kultiviranjem i okopavanjem. Prvo međuredno kultiviranje primenjuje se kada posejane biljke dobiju tri-četiri stalna lista, a ukoliko je zasad podignut iz rasada, onda čim se pojave korov i pokorica. U slučaju da se kultiviranjem ne uništi sav korov, primenjuje se ručna mehanička mera – okopavanje. Naredna međuredna kultiviranja i okopavanja obavljaju se po potrebi i to bar dva-tri puta u toku vegetacije, što zavisi od pojave korova.
Kosidba, čuvanje, sušenje
Početak kosidbe miloduha zavisi od namene herbe. Ukoliko se gaji za drogu, onda se kosi u početku cvetanja, jer droga pored lista treba da sadrži i cvet. Ako se gaji za destilaciju etarskog ulja, kosi se u fazi punog cvetanja, jer je tada sadržaj etarskog ulja najveći. U prvoj godini gajenja prva kosidba je sredinom jula, a druga sredinom septembra. U narednim godinama eksploatacije prva kosidba je početkom jula, a druga početkom septembra. Kosidba se obavlja po lepom i sunčanom vremenu. Na manjim površinama žetva (kosidba) miloduha može se uraditi ručno (srp, kosa). Na većim površinama skida se mašinskim putem i to najčešće traktorskim travokosačicama. Može se kositi i samoutovarnim vučenim kombajnom i kombajnom za kamilicu, pri čemu se mehanizam za branje zameni žitnom kosom. Bez obzira na način kosidbe, kosi se na visinu od 5 cm do 7 cm. Izuzetno je važno visinu reza održavati na istom nivou, jer svaka promena visine umanjuje prinos u istoj godini i do 60% a u idućoj 30%-40%.
Pokošena nadzemna biomasa miloduha može da se suši prirodnim i veštačkim putem. Prirodno sušenje obavlja se u tankom sloju na zasenjenom promajnom mestu. Važno je da u toku procesa sušenja ne izgubi prirodnu zelenu boju i da se lišće ne lomi i ne otresa sa stabla. Ovim načinom suše se manje količine miloduha i karakteristično je samo za prvi otkos, jer u vreme kada se kosi drugi otkos spoljne temperature nisu tako visoke da bi se proces prirodnog sušenja mogao obaviti. Sušenje miloduha veštačkim putem podrazumeva proces u sušarama, gde temperatura ne bi trebalo da bude veća od 40ºC do 45ºC. Na višim temperaturama dolazi do značajnih gubitaka etarskog ulja, a osušena droga gubi lep izgled. Sušenjem u sušarama od 3 kg do 4 kg svežeg dobija se kilogram suvog nadzemnog dela miloduha.
U prvoj godini proizvodnje prosečan prinos iz dva otkosa kreće se u granicama od 10 t/ha do 15 t/ha sveže nadzemne biomase, a količina dosta zavisi od rasporeda padavina, posebno leti posle prve kosidbe. U narednim godinama eksploatacije prinosi sveže nadzemne biomase se povećavaju i iznose od 25 t/ha do 30 t/ha, a u izuzetno povoljnim uslovima i do 35 t/ha. Ovo je i očekivano, jer je poznato da se miloduh u narednim godinama vegetacije dosta bokori.
U nekom ranijem periodu pakovanje suve herbe miloduha bilo je obavezno u presovane bale težine 50 kg obavijene jutom. Danas se miloduh pakuje i u jutane i natron vreće, kao i u drugu odgovarajuću ambalažu, naravno vodeći računa da se list što manje drobi.
Osušena i upakovana droga čuva se u propisnim skladištima na drvenim policama ili na paletama. Visina složene robe ne bi trebalo da pređe dva metra. Ovu robu ne treba skladištiti uz neke jako aromatične droge (rizom iđirota, cvet lavande, koren odoljena), jer od njih mogu poprimiti miris. Važno je da uskladištenom miloduhu nemaju pristupa skladišne štetočine (insekti i glodari).
Miloduh koji je namenjen za destilaciju etarskog ulja nakon kosidbe prenosi se u svežem stanju do destilatora, gde se pomoću vodene pare izdvaja etarsko ulje. Ulje se čuva u bocama od tamnog stakla, ili u aluminijumskim posudama, u prostorijama sa stabilnom temperaturom i vlažnošću vazduha.
Dr Radosav D. Jevđović
IPLB, Beograd
Ukoliko volite i želite još da čitate, knjigu „Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2024“ možete poručiti preko sajta www.poljoprivrednik.net.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
