Svečano otvoren paviljon “Isidorina s(c)ena” u Perlezu

ZRENJANIN –U slavu Isidore Žebeljan juče je u Perlezu uprličena svečanost posvećena najmlađem srpskom akademiku, univerzitetskom profesoru, rano preminuloj kompozitorki, koju za ovo selo duboko vežu porodični koreni i gde i danas živi njen otac Petar. 

Tom prilikom u Velikom parku otvoren je paviljon nazvan “Isidorina s(c)ena”, a nakon toga održan je i koncert u sali Galerije Kulturne stanice Baštinar mlin, gde je brojna publika mogla da uživa u delima Isidore Žebeljan.

Paviljon su, simboličnim presecanjem vrpce, otvorili gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura, državni sekretar Ivan Bošnjak i arhitekta Zoran Stojačić, autor paviljona.

U parku se okupio veliki broj zvanica, meštana Perleza, poštovalaca i prijatelja Isidore Žebeljan, ali i predstavnika srpske kulturne scene iz različitih oblasti.

Gradonačelnik Zrenjanina, povodom današnje svečanosti, izjavio je da, kao Zrenjaninci i Isidorini savremenici, moramo biti ponosni i srećni što je ona potekla iz našeg kraja.

„ Verujemo da je u lepotu muzike koju je stvarala unosila na svoj način priče o banatskoj ravnici, o ždralovima koji preleću preko rodnog mesta njenog oca, o ljubavi koju je nesumnjivo imala za ovaj kraj. Njen odlazak je bio nemerljiv gubitak za celokupnu srpsku umetnost, ali će zahvaljujući inicijativama poput ove koju je realizovalo Društvo “Baštinar”,  živeti njeno delo. U Perlezu su učinili značajan korak vrativši Isidorino delo u mesto njenih korena. “Isidorina scena“ će doprineti da upoznamo Isidoru, da se divimo njenom talentu i genijalnosti. Ovo je i podrška negovanju umetničke muzike čiji je Isidora bila najznačajniji savremeni predstavnik u Srbiji“ – poručio je gradonačelnik Salapura.

Dodao je da Isidora Žebeljan treba da bude upisana među znamenite žene našeg grada, što nesumnjivo i zaslužuje.

Sećanja Isidore Žebeljan na Perlez i početke svog stvaralaštva pročitala je Natalija Ludoški, književnica i profesorka Zrenjaninske gimnazije. U njima je Isidora govorila o svojim sponama sa zavičajnim zvonom i crkvenim pevom, kao korenima svoje duhovnosti i umetničke kreativnosti.

„ U divnoj baroknoj crkvi u Perlezu, u selu u kojem su živeli roditelji moga oca Petra, u doba Božića ili Uskrsa, dok bi se, tokom službe, umorna i ozebla prebacivala s noge na nogu, iz obamrlosti bi me iznenadno otimao zaglušujući pev hora perleskih paora, sačinjenog od svega nekoliko grubih, kao suvo drvo kvrgavih staraca. Iz njihovih nabreklih grla i grlenih žila, dopirala je pesma tako zastrašujuća i moćna, kao da se odvijala na samoj ledini golgote, pre dve hiljade, ali i kroz dve hiljade godina, i kao da su se, u mikrotonalnim pukotinama njihovog pevanja, nalazile ozvučene i sakupljene sve njihove paorske strepnje, nade, želje i očekivanja. Taj svet nenaštimovanih, četvrttonskih grlenih žica, koje trepere po zakonima svog dubokopotresnog, autentičnog, prastarog nesaznatljivog izvora, magnetno me je privlačio. Kasnije su se, iz zvučnih odblesaka ovih sećanja, rađale moje opere “Zora D.”, “Maratonci”, “Simon izabranik” – reči su Isidorine.

O ideji postavljanja paviljona “Isidorina s(c)ena” u parku u Perlezu i njegovoj simbolici, govorio je Zoran Stojačić, rođeni Perležanin, arhitekta i osnivač Udruženja “Baštinar”.

„ Ovo spomen-obeležje moj je doprinos kulturi sećanja na Isidoru Žebeljan, gde je slovo “c” apostrof i naziv ima dvojako značenje – “Isidorina scena”, letnja pozornica na kojoj  treba da nastupaju i stasavaju mladi umetnici, deca iz škole, ali i “Isidorina sena”, Isidorina senka, koja treba da ostane i da lebdi zauvek iznad perleskog parka i da nas stalno podseća na neizrecivo veliko delo Isidore Žebeljan. Ovo je i asocijacija na muzičke paviljone srednjoevropskih parkovskih mobilijara, kreiran je u kružnom obliku, sa osam stubova koji asociraju na osam tonova oktave. U paviljonu su četiri klupe koje nedvosmisleno asociraju na nešto što je centralna priča Isidorinog opusa, a to je muzika za kvartet. Stubovi su povezani lukovima koji u prepletu čine svod, nezavršenu nebesku kupolu koja takođe treba da asocira na taj banatski “šlingeraj”, beli vez, na nešto što je Isidora tako uspešno koristila kao motiv u svojim delima“ – poručio je Stojačić.

U muzičkom delu programa, u prepunoj sali Galerije Kulturne stanice Baštinar mlin, kompozicije Isidore Žebeljan izveli su Aneta Ilić, sopran; Gorana Ćurgus, harfa; Miljana Popović Materni, violina; Vasa Stajkić, bariton; Vuk Božilović, klavir; Veljko Nenadić, klavir; Aleksandar Stefanović, harmonika i Božidar Čičovski, oboa i engleski rog.

Isidora Žebeljan (1967-2020.) bila je istaknuta srpska kompozitorka mlađe generacije i redovna članica Srpske akademije nauka i umetnosti. Osnovne i poslediplomske studije završila je na Fakultetu muzičke umetnosti kod Vlastimira Trajkovića. Od 2002. godine je na istom fakultetu radila kao profesor kompozicije na Katedri za kompoziciju. Njene kompozicije obuhvataju skoro sve žanrove umetničke muzike i odlikuje ih prepoznatljivi lični kompozitorkin stil. Jedna je od najistaknutijih srpskih savremenih kompozitora muzike za pozorište i film, a aktivno je nastupala i kao pijanista i dirigent, izvodeći svoju muziku, ali i muziku drugih, naročito srpskih kompozitora. Muzika Isidore Žebeljan je internacionalno priznata, što dokazuju mnoge nagrade koje je dobila za različita kompozitorska ostvarenja.

Između brojnih nagrada za stvaralaštvo, dobitnica je i Nagrade Fonda “Todor Manojlović” za moderni umetnički senzibilitet, koja joj je uručena na svečanosti u Gradskoj kući u Zrenjaninu, 2017. godine

Pročitajte još:

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.