SUBOTICA/LJUTOVO – Koliko je konvencionalna poljoprivredna proizvodnja održiva i kako primenom metoda organske proizvodnje možemo sačuvati jedan od najvažnijih resursa, a to je zemljište,ali i druge resurse, i kako ona može da smanji emisiju štetnih gasova, efekta staklene bašte i globalnog zagrevanja bile su teme radionice o klimatskoj neutralnosti poljoprivrede na farmi Mamužić u Ljutovu.
Poljoprivredno gazdinstvo Mamužić organskom proizvodnjom bavi se od 2003.godine, a sertifikat su dobili 2006.godine. Trenutno im je u organskom statusu šest hektara, a uzgajaju lan, speltu, ovas i soju. Upravo je farma iz Ljutova prepoznata kao dobar primer, i dobila je status ugljenične farme gde će se raditi obuke za druge proizvođače i savetodavce.
„Poštujući principe organske proizvodnje se uviđa da je moguće dosta uspešno proizvoditi na organski način poštujući sistem plodoreda, što znači da na mesto povrtarske biljne vrste se zasnivaju ratarske i pored toga određene površine pod leguminozom“ priča Josip Mamužić.
Problem globalnog zagrevanja i klimatskih promena može se posmatrati i iz ugla ratarske proizvodnje, a poljoprivrednici mogu da primene određene metode organske proizvodnje kako bi smanjili te posledice, jer je upravo organska proizvodnja prepoznata kao ona koja može da zaštiti životnu sredinu i direktno ili indirektno smanji globalno zagrevanje, tako što će redukovati emisiju štetnih gasova, poručuje dr Vladimir Filipović sa Instituta „Dr Josif Pančić“.
„Pre svega to je plodored, znači uključivanje više biljnih vrsta i automatski njihov uticaj na zemljište, na okruženje. Plodored je primarna metoda, onda su tu primena pokrivnih useva, malčiranje, zelenišno đubrenje, korišćenje organskih đubriva kao što je kompost.“
Organska proizvodnja je još uvek zastupljena na veoma malim površinama i u Srbiji zauzima svega 0,5 odsto, ali se njene metode sve više koriste i u konvencionalnoj, te je pretpostavka da će za deceniju ili dve celokupna poljoprivredna proizvodnja biti organska, jer je današnja proizvodnja neodrživa, smatra dr Vladan Ugrenović iz Instituta za zemljište. Pogrešna poljoprivredna praksa poslednjih nekoliko decenija dovela je do erozije zemljišta i sve većeg odavanja ugljenika i drugih štetnih gasova u atmosferu.
„Naša ideja jeste bila da ne promovišemo samo organsku proizvodnju kroz ovaj projekat, već da te metode koje postoje u Republici Srbiji i istraživanje i rezultati koje do sada imamo u praksi, da se na neki način na to skrene pažnja, da eventualno u perspektivi to može da se koristi i u konvcencionalnoj proizvodnji.“
Radionica je deo projekta „Razvoj inovativnih metoda organske ratarske proizvodnje u cilju veće klimatske neutralnosti poljoprivrede“, a organizuju je Institut za zemljište u saradnji sa Nacionalnim udruženjem za razvoj organske proizvodnje „Serbia organika“ i Institutom za ekonomiku poljoprivrede. Projekat finansira Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
