Nedugo nakon izbijanja rata u Ukrajini, najšira svetska javnost upoznata je sa činjenicom da ta zemlja predstavlja jednog od najvažnijih svetskih snabdevača hranom.
Naročito jestivim uljem i žitaricama. Inače, ova tema aktuelizovana je zahvaljujući tome što su ruske oružane snage blokirale ukrajinsku obalu Crnog mora i najvažniji lučki grad na tom prostoru, Odesu.
Usled zaustavljanja isporuka hrane iz Ukrajine strah od gladi je počeo da se širi svetom. Najave pojedinih zapadnih političara i ekonomskih analitičara, da se svet može suočiti sa glađu epskih razmera, dodatno su podgrejale te strahove.
Naravno da u svemu tome ima i malo preterivanja. Tačnije, Zapad teži da Rusiju predstavi odgovornom za izazivanje globalne gladi, kako bi se vlasti u Moskvi našla pod dodatnim pritiskom svetske javnosti. Međutim, bez obzira na zloupotrebu ove teme u medijskom ratu, nepobitna je činjenica da bez izvoza iz Ukrajine postoji realna opasnost od manjka hrane na svetskom tržištu.
Samim tim, sve češće otvara se pitanje kako izbeći pošast globalne gladi i kako zaštiti one najranjivije zemlje, naročito u podsaharskoj Africi. Odgovor se nameće sam po sebi. Neophodno je pronaći načina da žitarice iz ukrajinskih luka pronađu put do kupaca. Trenutno, ukrajinske vlasti, i njihovi zapadni saveznici, pokušavaju da uspostave alternativnu rutu. Odnosno, kontigenti žita preusmeravaju se na železnički saobraćaj i evropske luke odakle se vrši dalja distribucija.
Međutim, železnička infrastruktura pokazala se kao nedovoljna za transport ukrajinske robe do luka u EU.
Pitanje je da li, na ovaj način, može i petina nekadašnjeg ukrajinskog izvoza žitarica da se preveze do kupaca. Suštinski, za preorijentaciju na evropske luke neophodna su velika ulaganja u povećanje kapaciteta železničkog saobraćaja, a to zahteva ne samo enormna finansijska izdvajanja, već i godine za realizaciju takvih projekata. Pošto globalna glad preti već ove i naredne godine, lako se može zaključiti da je sadašnja situacija neodrživa.
Doduše, zapadne zemlje ponudile su i drugu opciju, a to je da Rusija sama odblokira ukrajinske luke i na taj način spreči glad. Vlasti u Kremlju pokazale su spremnost da taj predlog prihvate, ali pod uslovom da i njihova zemlja bude oslobođeni dela sankcija. Pošto je zapadna strategija u ovom ratu ekonomsko iscrpljivanje Rusije, teško je za očekivati da SAD i EU tako nešto mogu prihvatiti.
Međutim, to nije jedini predlog za rešavanje ovog gorućeg pitanja, a koji dolazi sa Zapada.
Svakako da je najzanimljiviji plan litvanskog ministra inostranih poslova Gabrieliusa Landsbergisa, koji se svodi na razbijanje ruske blokade luke u Odesi i to ni manje ni više nego flotom savezničkih država. Tačnije, po njegovom mišljenju, trebalo bi formirati snažnu dobrovoljačku armadu zemalja koje zavise od ukrajinskog žita, kao i onih koje su samovoljno spremne da im se priključe. Zatim bi se ta flota uputili ka Odesi i uz podršku iz vazduha, ukoliko se pokaže kao neophodno, obezbedila bi da brodovi sa ukrajinskim žitaricama napuste tu luku.
Iako su pojedini zapadni zvaničnici prihvatili da se i ova ideja razmotri, nema sumnje da se tu radi o jednom i više nego hazarderskom planu.
Naime, to bi bilo ništa drugo do nasilno probijanje ruske blokade ukrajinske obale, što bi Kremlj sasvim izvesno tretirao kao otvoreno mešanje u sukob u Ukrajini. Pošto je Putin je već jasno upozorio kakav odgovor bi u takvom slučaju Rusija uputila, jasno je da bi to gurnulo čovečanstvo u svetski, a verovatno i nuklearni rat.
Bez obzira što je litvanski ministar inostranih dela istakao da NATO-o ne bi trebao da predvodi tu operaciju, čime je očigledno hteo da izbegne direktno povezivanje te alijanse sa eventualnim sukobom, svima je jasno da bez brodova tog saveza takvu operaciju nije moguće izvesti. Samim tim, predvodio on tu flotu formalno ili ne, u slučaju realizacije tog plana, NATO bi sasvim sigurno bio uvučen u direktan sukob sa Rusijom.
Zato, kako bi se izbegao Treći svetski rat takve ideje u startu treba odbaciti. Isporuka žitarica iz Ukrajine je moguća, ali isključivo u dogovoru sa Rusijom.
Svaki pokušaj nasilne deblokade Odese gurnuo bi svet u još veću katastrofu, a globalna glad tada više ne bi bila najveći problem. Uostalom, možda je ovo pitanje najbolja prilika da se započne direktan dijalog između dve strane. I to ne samo između onih koji su u direktnom sukobu, već pre svega onih koji odlučuju, a to su SAD i Rusija.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
