Kada je krajem oktobra 2022. godine Lula da Silva ostvario pobedu u drugom krugu predsedničkih izbora u Brazilu, bilo je onih koji su postavljali pitanje, hoće li Žair Bolsonaro priznati poraz?
Odnosno, da li će tada još uvek aktuelni predsednik iskoristi činjenicu da je izbore izgubio za tek nešto manje od 2% glasova i pokušati da osporio rezultate izbora?
Međutim, kako je Lula bez ikakvih problema inagurisan za predsednika Brazila 1. januara 2023. godine delovalo je da su strahovi od političke krize neopravdani i da je to pitanje rešeno. Samim tim, kada je 8. januara 2023. godine grupa Bolsonarovih simpatizera upala u državne institucije svetska javnost bila je i više nego iznenađena.
Doduše, treba reći da su ljudi koji su izvršili juriš na institucije, praktično od okončanja izbora demonstrirali protiv Lule odbijajući da prihvate rezultate izbora.
Sa druge strane, sam Bolsonaro nije priznao poraz, čime je demonstrantima praktično dao indirektnu podršku. Kada na sve to dodamo i snažne unutrašnje političke podele u Brazilu, onda nam ovakav razvoj situacije postaje bar malo jasniji.
Naime, obračun na relaciji Lula – Bolsonaro ne može se samo posmatrati kroz prizmu uobičajenog sukoba dve političke grupacije. Ideološki jaz između Lulinih levičara i Bolsonarovih desničara je izuzetno dubok i ima dugu predistoriju. Ne smemo zanemariti činjenicu da je Brazil bio pod vojnom diktaturom više od dve decenije i da je levica svoju prepoznatljivost, između ostalog iskovala u borbi protiv te diktature.
Bolsonaro je čovek koji je proizašao iz vojnih krugova i neretko hvalio vreme diktature.
On je političar koji se oslanja na aparat sile i moćne privredno-finansijske strukture u Brazilu koje zaziru od levičarskih grupa. Njegovi glasači su mahom belci i onaj materijalno bogatiji sloj brazilskog društva.
Lula je njegova sušta suprotnost.
Borac protiv vojne diktature i zastupnik mahom siromašnih Brazilaca, a posebno onih afričkog porekla. Kao i većina levičara u Latinskoj Americi on se zalaže za korenite društvene i socijalne reforme i osuđuje svaki, pa i američki imperijalizam. Međutim, za razliku od Čaveza u Venecueli i njemu sličnih, pokazao je značajno viši stepen pragmatičnosti onda kada je obavljao predsedničku funkciju (2003-2011).
Lula se tada nije beskompromisno suprotstavio najuticajnijim i duboko ukorenjenim ekonomskim, bezbednosnim i političkim strukturama u Brazilu. Nije posegnuo za nacionalizacijom privatne imovine i nije krenuo u obračun sa krupnim kapitalom. Takođe, na spoljnopolitičkom planu nije ušao sukob sa SAD-om. Upravo ta, tada pokazana taktičnost, omogućila mu je da i danas bude prihvatljiv za političke krugove na Zapadu.
Iako su mnogi, naročito u radikalnim levičarskim krugovima, zamerali Luli zbog popustljivosti i nespremnosti na radikalne reforme, iz sadašnje perspektive gledano deluje da je predsednik Brazila birao najracionalniji put. Suštinski, on nije odustao od svojih ciljeva, nego se opredelio za postepene promene prilagođene društvenim prilikama u njegovoj zemlji.
Međutim, poslednja dešavanja pokazala su da onim najradikalnijim desnim strukturama u Brazilu ni umereni Lula nije prihvatljiv.
Svesne su Bolsonarove pristalice da će pre ili kasnije on ugroziti njihove vitalne političke i ekonomske interese. Upravo zato su i pokušali da ga uklone sa vlasti. Ovaj put nisu uspeli, ali to ne znači da i dalje neće pokušavati. Mnogo toga zavisiće od sposobnosti Lule da uspešno lavira u unutrašnjoj i spoljnjoj politici.
Ukoliko u tome ne uspe, veoma lako ga može zadesiti sudbina Dilme Rusef, njegove šefice kabineta i naslednice na čelu Brazila 2011. godine. Rusef je „prešla granicu“, tako da se ceo sistem okrenuo protiv nje. Brazilska „duboka država“, iskoristila je korupcionašku aferu kako bi se institucionalno obračunala sa predsednicom. „Mekim državnim udarom“ Dilma Rusef je smenjena čime je utrt put Bolsonaru da preuzme vlast. Upravo ta pretnja unutrašnjeg prevrata, kao „Damoklov mač“ visiće nad glavom i Lule da Silve sve vreme njegovog novog mandata.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
