Odluka pakistanskog parlamenta da izglasa nepoverenje premijeru Imranu Kanu uspela je, bar na kratko, da fokus svetske javnosti sa dešavanja u Ukrajini pomeri ka ovoj velikoj muslimanskoj zemlji.
Islamska republika Pakistan, sa svojih oko 227 miliona stanovnika, jedna je od najmnogoljudnijih zemalja sveta. Kada na to dodamo i njen izuzetno značajan geostrateški položaj, tek onda u potpunosti možemo razumeti važnost političkih previranja u toj zemlji.
Naime, Pakistan je država u Južnoj Aziji sa izlazom na Arapsko more i Omanski zaliv, koji je Hormuškim moreuzom spojen sa Persijskim zalivom. Stratešku važnost Persijskog zaliva, na čijim obalama se nalaze najveće svetske rezerve nafte, ne treba posebno isticati. Sem toga, kroz Pakistan prolazi jedan krak novog kineskog Puta svile, geopolitičkog projekat od strateške važnost za tu veliku silu koja pretenduje na globalnu dominaciju. Takođe, nikako ne smemo zanemariti ni činjenicu da Pakistan, kao muslimanska zemlja, obilato koristi religijske veze kako bi proširila svoj uticaj među jednovernom braćom. Na tom planu zvanični Islamabad je svakako postigao značajne rezultate.
Uzevši sve pomenuto u obzir, logično je da iznenadna promena vlasti u Pakistanu mora privući pažnju javnosti, a naročito one koja se interesuje za međunarodne odnose.
Inače, sada već bivši premijeru Kan značajno je doprineo medijskoj atraktivnosti ove teme pošto je javno optužio SAD da stoje iza njegove smene. Uzmemo li u obzir da Pakistan, u ovom delikatnom trenutku na međunarodnom planu, ne sledi Zapadnu politiku prema Rusiji ne možemo, a da se ne zapitamo: koliko u tim rečima smenjenog premijera ima istine?
Svakako da je sam trenutak u kom se smena vlasti u Pakistanu desila indikativan i prirodno je da budi određenu sumnju. Posebno kada uzmemo u obzir da je Kan na samom početku ruske vojne intervencije bio u poseti Moskvi i da je odbio da osudi ratnu politiku državnog rukovodstva u Kremlju. Sem toga, činjenica je i to da SAD imaju izgrađen uticaj u Pakistanu. Uostalom ta zemlja bila je svojevrsna američke baze za invaziju na Avganistan.
Zato i moramo naglasiti da su veze američkih obaveštajno – bezbednosnih struktura sa najuticajnijim faktorom u Pakistanu, vojskom, dugogodišnje i sadržajne.
Naročito zbog toga što je prisustvo pakistanskih službi bezbednosti bilo dominantno u Avganistanu, a posebno u talibanskim političko – vojnim krugovima. Saradnja SAD i Pakistana, samim tim, predstavljala je neophodnost za obe strane koje su bile veoma zainteresovane za dešavanja u Avganistanu.
Imran Kan je čuveni pakistanski kriket igrač, izuzetno bogat i popularan. Međutim, na vlast je došao ne samo zbog svoje popularnosti u pakistanskoj javnosti, već uz svesrdnu podršku vojnih struktura. Inače, generali su uvek bili presudan činilac u političkim tokovima te zemlje. Uostalom, činjenica je da uz zajedničku veru, oružane snage predstavljaju najjači kohezivni faktor u Pakistanu.
Zapadni analitičari uglavnom insistiraju na tome da su promene u Pakistanu posledica unutrašnjih političkih borbi, odnosno neslaganja između premijera Kana i vojnih struktura.
Očigledno da na tim relacijama postoji određeno razmimoilaženje i da vojska, ako nije direktno podstakla smenu Kana, onda ju je prećutno aminovala. Nikako ne smemo zaboraviti ni to da Pakistan, kao i ceo svet, prolazi kroz snažnu ekonomsku krizu, koja neminovno utiče na političke tokove. Takođe, Kan ni pre pada nije imao komotnu većinu, pa samim tim krizu njegove vlasti nije ni bilo teško izazvati.
Zato, najbolje objašnjenje za smenu Kana možda možemo pronaći u tome da su se različiti interesi poklopili. Na prvom mesto komandanta vojske, nezadovoljnog Kanovom podrškom njegovom rivalu. Tačnije, šefu svemoćne pakistanske službe bezbednosti, koji pretenduje na čelno mesto armije. Politike SAD, kojima smeta Kanovo strateško vezivanje za Kinu i odbijanje da sledi američku politiku prema Rusiji. I na samom kraju opozicionih struktura, koje svakako žele da preuzmu vlast.
Optužbe Kana na račun SAD-a, samim tim, treba shvatiti kao političku poruku sopstvenoj javnosti.
Bivši premijer je svestan antiameričkog raspoloženje u njegovoj zemlji. Solidarnost Pakistanaca sa onim muslimanskim državama koje su stradali od američke intervencionističke politike, poput susednog Avganistana, svakako je nešto što opravdava takvo raspoloženje. Zato se iza Kanovih optužbi na račun SAD možda krije namera da diskredituje svoje političke oponente. Odnosno, da ih prikaže kao „američke sluge“, što nas neminovno vodi do zaključka da je upliv zapadnog faktora u smeni Imrana Kana svakako postojao, ali teško da je imao presudan značaj.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
