Na Forumu Evropske investicione banke (EIB), koji je prošle nedelje održan u Luksemburgu, čule su se i upozoravajuće poruke o nužnosti reforme globalnog finansijskog sistema uspostavljenog u Breton Vudsu nakon Drugog svetskog rata i potrebi priznavanja nove ekonomske realnosti, piše RTS.
„Vest o mojoj smrti je tačna, ali preuranjena.“
Ovim rečima je pisac Mark Tven 1897. godine za medije demantovao glasine da je umro. Ovaj citat čuvenog pisca možda najbolje ilustruje gde je danas Evropa, nekada moćna sila multipolarnog sveta.
I baš tim cicatom se Aranča Gonzales, dekan Pariske škole za međunarodne odnose, obratila evropskoj ekonomskoj eliti na Forumu Evropske investicione banke (EIB), koji je prošle nedelje održan u Luksemburgu.
Kakve veze citat Marka Tvena ima sa evropskom ekonomijom?
„To je naša pozicija kada je o multilateralizmu reč“, rekla je Aranča Gonzales.
„Ono što pokušavam da kažem je: ‘Hajde da se ne pretvaramo i da jasno kažemo da je multilateralizam umro’. I umesto da se fokusiramo na to kako da bolje funkcioniše, priznajmo sebi da je umro. I to je bila moja jasna poruka na konferenciji Evropske investicione banke. Takođe, institucije koje smo napravili ne funkcionišu. Ima mnogo izazova. Treba da osiguramo da organizacije koje smo napravili za trgovinu, klimatske promene i finansije mogu da rade i da ponude rešenja za nova izazovna vremena“, rekla je kasnije profesorka Aranča Gonzales u razgovoru za Oko magazin.
Sudbina MMF-a i Svetske banke
Sedeći na bini Evropskog konvencionog centra u Luksemburgu, na Forumu EIB-a, Aranča Gonzales konkretno je rekla kako Svetska banka i MMF, ali i međunarodne finansijske institucije moraju da se promene i priznaju realnost na terenu.
Uz to, rekla je i da su se reforme sistema uvek sprovodile posle ratova. Uostalom, i MMF i Svetska banka su osnovane posle Drugog svetskog rata na Bretonvudskoj konferenciji u leto 1944. godine. Zato Gonzalesova misli da bi ovaj rat, koji se trenutno vodi na tlu Evrope, u Ukrajini, mogao biti presudan kada je o reformama reč.
Nakon što je sišla sa bine Evropskog konvencionog centra, u kameru RTS-a rekla je sledeće:
„Hajde da pogledamo kako je izgledao svet koji smo stvorili posle Drugog svetskog rata. Hajde da vidimo kako izgledaju MMF i Svetska banka. Naravno da ćemo shvatiti da su pravila Svetske banke i Fonda ogledalo sveta kakav je bio. A svet se promenio, mi danas imamo neke druge važne faktore na međunarodnoj sceni. I to velike faktore. Ako samo pogledamo globalnu ekonomiju, pre 30 godina Kina je, na primer, činila 2 odsto svetske trgovine. Sada je udeo kineske ekonomije u globalnoj privredi veći od 15 odsto. Ali organizacije i institucije se nisu prilagodile promeni na terenu koja se dogodila proteklih decenija.“
Ta promena se dogodila tokom njenog radnog veka, dodaje, jer kada je počela da radi, pre 30 godina, Kina nije bila značajan ekonomski igrač na globalnoj privrednoj sceni.
Odgovor na pitanje zašto reformi finansijskih institucija nema – vrlo je jednostavan. One se ne sprovode jer bi to u praksi značilo da ako nekom drugom morate da date neka prava, onda sebi morate da ih oduzmete. Povećanje kvota za Kinu u MMF-u, na primer, značilo bi smanjenje moći za Ameriku, ali i neke evropske privrede. Naročito kada Evropa ima dovoljno svojih ekonomskih problema.
Usporavanje Evrope
Predsednica Evropske investicione banke Nađa Kalvino prvog dana Foruma rekla je da se posle kovid krize iz 2020. godine evropska ekonomija oporavila, ali da sada usporava.
I globalna ekonomija će, prema procenama Svetske banke, u 2024. godini po treći put zaredom ostvariti rast niži nego u prethodnoj godini. On će sada iznositi oko 2,4 odsto. Prethodne 2023. godine taj rast iznosio je 2,6 odsto, a 2022. godine bio je 3 odsto.
To usporavanje je još očiglednije kada je o evropskoj ekonomiji reč. Prošle godine evrozona je, po procenama, zabeležila rast od svega 0,4 odsto. Prethodne, 2022. godine, rast je iznosio 3,3 odsto. Očekuje se da u ovoj godini evrozona ostvari nešto bolji rezultat od prethodne, jer se rast u 2024. procenjuje na 0,7 odsto.
Oporavak tražnje guraće evropski privredni rast, jer će dohodak, odnosno plate, biti veći. Ali će taj doprinos, s druge strane, pojesti nedovoljan nivo investicija. To sve neće biti dovoljno da značajnije pogura evropsku ekonomiju. Svetska banka tek u 2025. godini očekuje značajniji oporavak Evrozone (rast od 1,6%).
Ali s obzirom na niske stope rasta, slobodno bi mogla da se koristi fraza koju je prošle godine lansirala Kristalina Georgijeva, predsednica Svetske banke, prema kojoj evropska privreda praktično spava hodajući, odnosno mesečari.
Spasavanje evropske ekonomije
U tom kontekstu, na jednom od panela otvorila se gotovo semantička rasprava o tome šta Evropi treba. Odnosno, koja će od dve strane reči – kohezija ili konkurentnost – spasiti evropski ekonomski svet. Odnosno, treba li evropsko tržište da bude jedinstvenije ili svaka zemlja treba da se bori za svoje mesto na zajedničkom tržištu?
„To je lažna dilema“, poručio je sa bine Evropskog konvencionog centra u Luksemburgu Andreas Rodriges Poze, profesor Londonske škole ekonomije: „To su dve strane istog novčića. Ne možete biti konkurentni bez kohezije, ali ne možete imati ni koheziju ako međusobno niste konkurentni. Evropa pati od manjka konkurentnosti, evropska privreda gubi tlo pod nogama. Mi još volimo sebe da smatramo liderima, a postajemo sve manji igrač na globalnom tržištu.“
A kad smo već na terenu semantike, opisni pridev kojim su učesnici Foruma najčešće opisivali evropsku ekonomiju bio je „otporna“. Ipak, dva kritička tona kada je o političkoj i ekonomskoj snazi Starog kontinenta reč, stigla su od intelektualaca sa dva evropska univerziteta: iz Pariza i Londona.
Profesorka Aranča Gonzales i profesor Andreas Rodriges Pose kao da su evropsku ekonomsku elitu pokušali da oštrim ocenama trgnu iz mesečeranja, jer je njihova poruka o nužnoj reformi finansijskih institucija bila prilično direktna i jasna.
Evropski paradoksi
U Luksemburgu je bilo jasno i to da je evropska ekonomija puna paradoksa. Jer, dok s jedne strane privredni rast mesečari, odnosno usporava, čak 80 odsto kompanija u 2023. godini uvećalo je svoje profite, što je pokazalo jedno istraživanje Evropske investicione banke, predstavljeno na Forumu. To može da znači da su u vremenu visoke inflacije kompanije iskoristile trenutak da povećaju cene.
Ali je paradoks i to da poljoprivrednici nisu bili među njima. Na Forumu se čulo da Evropi treba i reforma agrarne politike, jer dok je hrana skupa, farmeri su na ulicama, što znači da postojećim setom mera ne dopiru do onih koji su prvi u lancu proizvodnje hrane.
Ipak, uprkos svim paradoksima, primetno je da su, kada je reč o inflaciji, centralne banke koordinirale, odnosno zajedno dogovarale monetarnu politiku. Inflacija u evrozoni je smanjena i sada iznosi 2,9%. To je nešto više od novembarskih 2,4%, ali je u odnosu na 9,33 odsto iz 2022, inflacija na kraju prošle godine više nego trostruko niža.
Ostaje pitanje, ipak, zašto je koordinacija monetarne politike jedna od retkih stvari oko koje međusobno konkurentne evropske privrede uspevaju da se dogovore.
Uz to, izazov je što će do 2030. godine samo za energetsku tranziciju Evropi biti potrebno oko 600 milijardi evra godišnje. O tome o kolikim parama je reč možda najbolje govori podatak da svi građani i sva privreda Srbije taj novac stvore za deset godina, pošto je taj iznos ravan desetogodišnjem bruto domaćem proizvodu Srbije.
Uz to, jedan od problema u Evropi je što su kamate na zaduživanje porasle, a mnoge zemlje su već u situaciji povećanog javnog duga i deficita. Cene po kojima se razvijene zemlje zadužuju na međunarodnom finansijskom tržištu su u oktobru 2023. dostigli svoj maksimum. Tačnije, kamate su bile najveće od početka 2000. godine.
Gde je tu Srbija?
Gde je u svemu tome srpska ekonomija? Ako su naše vlasti najavile da će planom „Srbija 2027“ investirati više od 17 milijardi evra u infrastrukturu, može li naša ekonomija da upadne u neku vrstu dužničke klopke, pitali smo Matea Rivelinija, regionalnog direktora EIB-a za Zapadni Balkan i Tursku.
„Zabrinutost je opravdana. Svesni smo toga. Ali model koji koristi vaše Ministarstvo finansija zasad ukazuje na veoma obazrivu makroekonomsku i fiskalnu politiku. Iznos javnog duga u odnosu na bruto društveni proizvod drži se pod kontrolom i dug se smanjuje, a to investitore, poput Evropske investicione banke, uverava u sigurnost. Verujemo da će se tako nastaviti u bližoj budućnosti. Želimo da vidimo da li su projekti održivi i u skladu sa politikom i standardima Evropske unije. Ako bude tako, uz snažno upravljanje javnim dugom, zabrinutost će nestati i sve će se uspešno razrešiti“, rekao je Rivelini za RTS.
Ipak, na pitanje hoće li i kako EIB podržati projekte sa liste „Srbija 2027“, Rivelini je odgovorio da je svestan važnih obaveza s kojima će se naša zemlja suočiti, uključujući i Ekspo 2027.
„Analiziramo kako ćemo se uključiti u aktivnosti srpskih vlasti i razmatramo kako ćemo investirati u infrastrukturu u toj oblasti. Želimo održive projekte, ne želimo da gradimo kule od peska. Ne želimo da projekti budu napušteni, već da dugo funkcionišu i posle izgradnje objekta, koji je bio okidač za investiranje“, rekao je Rivelini.
Rizici za Srbiju
Dok se u Luksemburgu prošle nedelje održavao EIB forum, u Beogradu je objavljen novi broj biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT). U njemu su Miladin Kovačević i Milena Stevović napisali dosta upozoravajući tekst u kome se osvrću na planirani investicioni zamajac do 2027. i njegovo uklapanje u fiskalni i dužnički okvir u srednjoročnom periodu.
„Pomenuti investicioni ciklus biće pokrenut velikim javnim ulaganjima u niz projekata poput industrijske izložbe BelEXPO 27, izgradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima, izgradnje gasnog interkonektora Srbija–Bugarska; rekonstrukcije Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu; izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima Republike Srbije – Faza 1 i 2; i dr. Međutim, u uslovima dok se još uvek sagledavaju posledice pandemije Kovida-19 usledio je niz događaja na geopolitičkoj sceni čiji ishod je jako teško predvideti. Nakon izbijanja ratnog sukoba u Ukrajini, otvoreno je novo žarište sukoba na Bliskom istoku, u Gazi. Usled ovakvih dešavanja raste rizik od porasta nacionalizma i populizma koji bi mogli izazvati napetosti i nove sukobe između država. Klimatske promene su takođe izvor nestabilnosti u regionima što dovodi do povećanih migracija i ekonomskih, pa samim tim i političkih kriza. Razvoj novih tehnologija, kao što su veštačka inteligencija i kvantni računari, koji će itekako uticati na način života i rada ljudi, dovešće do promena u međunarodnim ekonomskim odnosima i prekomponovanja geopolitičke slike“, napisali su Stevović i Kovačević za novi broj MAT.
U tekstu su dalje sa terena geopolitike prešli na ekonomski teren i naveli da će u ovakvim uslovima investitori značajno revidirati svoju sklonost ka riziku i postati sve oprezniji prilikom ulaganja u druge zemlje. „To za Srbiju, kao malu i otvorenu ekonomiju, može biti izazovno u pogledu finansiranja njenog odabranog puta ekonomskog rasta i razvoja. Ovome treba dodati i to da su centralne banke širom sveta u proteklom periodu vodile restriktivnu monetarnu politiku, odnosno podizale svoje referentne kamatne stope kao odgovor na visoku inflaciju (i prisutne inflatorne pritiske) što za posledicu ima skuplje zaduživanje za zemlje tražioce kredita“, upozoravaju Kovačević i Stevović.
Dva scenarija
U tekstu oni razmatraju nekoliko scenarija, ali čak i u osnovnom upozoravaju na činjenicu da je trenutna cena zaduživanja zemlje skoro 4 puta veća nego pre samo dve godine, što znači i veće opterećenje za budžet narednih godina.
„U prvim godinama projekcionog perioda, prisutniji je rizik opterećenja visokim otplatama spoljnog duga, što upućuje na neophodnost pojačane investicione aktivnosti zasnovane na bitnom povećanju udela domaće štednje u finansiranju investicija i pored značajnog priliva stranih direktnih investicija“, pišu Kovačević i Stevović i zatim u tekstu daju umirujući ton, navodeći da Srbija ima rekordne devizne rezerve i veliki priliv stranih investicija.
U pesimističkom scenariju, oni umesto ekonomskih trendova uvode geopolitičke rizike kao ekonomski faktor, kao što su nastavak rata u Ukrajini i Gazi, migrantska kriza, klimatske promene. Odnosno, sve ono o čemu se govorilo i na Forumu u Luksemburgu.
U takvom scenariju, rast Srbije u 2024. godini bio bi svega 1,9 odsto, umesto planiranih 3,5 odsto. Pritisak na cenu duga bio bi veći, a to bi povećalo i udeo duga u BDP-u. Ali, najveći rizik u pesimističkom scenariju predstvaljalo bi smanjenje priliva investicija. To bi moglo da se pokrije na dva načina: jedan je trošenje deviznih rezervi, drugi je zaduživanje po visokoj ceni.
„Rezultat toga jeste ‘pucanje’ eksterne likvidnosti usled visokih kamatnih stopa“, pišu Kovačević i Stevović.
Uostalom, guvernerka Jorgovanka Tabaković je danas, 14. februara, na predstavljanju izveštaja Narodne banke Srbije o inflaciji, u kontekstu usporavanja rasta cena rekla da eksterna tražnja slabi. Prevedeno sa ekonomskog rečnika, to upravo znači da zbog stagnacije u evrozoni naša roba sada teže nalazi put do evropskih potrošača. Za inflaciju je to dobro, jer slabi uvozni efekat rasta cena, ali za privredni rast može biti rizik. Istina, iznela je procenu da će se privredni rast ove godine kretati u rasponu od 3 do 4 odsto.
Širom zatvorenih očiju
I zato je za nas važno ono što se prošle nedelje dešavalo u Luksemburgu. Jer, ako Evropa ima svoje probleme, ako su neke zemlje, koji su naši važni trgovinski partneri poput Nemačke, u recesiji, onda to može da utiče i na usporavanje investicija, ali i na smanjenu tražnju za našim izvozom, na primer. Jer krediti jesu poskupeli za srpske privrednike, ali su poskupeli i za nemačke ulagače, s tim što će nemački ulagači na domaćem terenu, s obzirom na to da posluju u Evropskoj uniji, moći da računaju na veću podršku kada je o podsticajima reč.
A mi, za sada, treba da računamo na to da evropska ekonomija prestane da mesečari. Jer kad Evropa „spava hodajući“, srpska privreda neće moći da raste „širom otvorenih očiju“.
Ako je oko ekonomije i bilo nepoznanica na Forumu EIB-a u Luksemburgu, oko politike proširenja ih nije bilo. Tu je sve bilo jasno: zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, na datum za članstvo u EU još neće moći da računaju.
U Luksemburgu je ceo jedan panel bio posvećen proširenju, a tema su bile i zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju. Albanski premijer Edi Rama je na binu izašao sa šarenom kravatom oko vrata i u crnim patikama, i rekao kako se nalazi u post-traumatskom periodu.
„Dok mi tražimo da otvorite pristupne pregovore, vi nam govorite da nas želite u EU, ali da trenutno ne možete da razgovarate sa nama. To bi bilo isto kao da vam neko u životu kaže: ‘Volim te, želim da te oženim, ali ne želim da razgovaram s tobom’. To je prilično traumatično iskustvo“, poručio je Edi Rama.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Forumu nije bio. Ali, da li je Edi Rama u Luksemburgu govorio i kao njegov portparol?
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
