NOVI SAD – Pokrajinski Ombudsman već 17 godina koordinira mrežu „Život bez nasilja“, a krajem aprila ove godine osnovali su i „Dečji savet“ čija misija je da obaveštava Ombudsmana o povredama dečijih prava na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine i sarađuje i sa drugim institucijama.
Portal Vojvodina uživo razgovarao je sa Doc. dr Draganom Ćorić, novoizabranim pokrajinskim Ombudsmanom. Tom prilikom smo saznali više o primerima prakse koje ova institucija neguje godinama kao i novom konsultativnom organu namenjenom deci koji je formiran u aprilu ove godine.
„Pokrajinski zaštitnik građana, Ombudsman, je već 17 godina koordinator mreže „Život bez nasilja“ koja je veoma značajna zato što još pre nego što je donet zakon o sprečavanju nasilja u porodici imao ideju da treba da se umreže institucije koje se bave zaštitom i pružanjem podrške i represijom počinilaca nasilja u porodici. Tako da smo čini se kao institucija išli nekoliko koraka unapred u odnosu na sama zakonska rešenja. Ostvarivanje života bez nasilja jeste imperative i postao je moto ove ogromne mreže pokrajinskih institucija, ustanova i nevladinih organizacija. Mrežu „Život bez nasilja“ čine ulaze: svi domovi zdravlja sa terirorije Autonomne Pokrajine Vojvodine(45),opšte bolnice (10), centri za socijalni rad (45), sudovi, tužilaštava, Ministarstvo unutrašnjih poslova, radna grupa za borbu protiv nasilja u porodici, sigurne ženske kuće, sigurne dečije kuće i naravno svi pokrajinski sekretarijati, kao I nevladine organizacije I pojedinci I pojedinke koje se u svom radu aktivno zalažu za borbu protiv nasilja u porodici.“
„Obični ljudi često negativno generalizuju stanje u institucijama i svoj stav o njima i njihovoj efikasnosti. Tome doprinosi često novinski tekstovi koji se , skoro bez izuzetka bave isključivo propustima nadležniih institucij. Propusti se nažalost dešavaju jer i te poslove rade ljudi a ljudi mogu da pogreše, sagore od posla, ne odvoje u potpunosti profesionalno od privatnog… Za ovih 6 na funkciji ombudsmana, upoznala sam sjajne žene i muškarce koji se nalaze na čelu domova za stare, domova za nezbrinutu decu, u centrima za socijalni rad, socijalne i stručne radnike, pedagoge , koji daju takav maksimum od sebe za koji nisam verovala da je moguće. O njima, nažalost i njihovom samopregornom radu nećemo čitati u novinama… sem kod vas, te javno želim da pohvalim sve njih, koji su mi potvrdili veru u institucije sistema“ podelila je ombudsmanka.
Ombudsmanka se dotakla najnovije tragedije-posledice porodičnog nasilja u Pančevu : „Iz navoda u medijima saznali smo da su u pitanju ruski državljani, cela porodica koja ovde boravi već godinu dana, na osnovu poslovnog belog kartona. Kao institucija bavimo se i zaštitom prava migranata, odlučili smo da pokrenemo postupak po sopstvenoj inicijativi, da vidimo da li je bilo prijava, indicija, šta se dešavalo. Jedna žrtva koju smo izgubili je žrtva previše koja se nije smela desiti. Ne možemo nikako staviti na tas, hiljadu života je spašeno evo samo jedan smo izgubili… ne, ni taj jedan nije smeo da se desi“ rekla je ombudsmanka za Vojvodina Uživo.
„Nije da nasilja nije bilo a sad se pojavilo. Nasilja je uvek bilo, samo što se sada otvorenije govori o tome i promenili su se a na žalost i usavršili načini kako se vrši nasilje. Prvenstveno mislim na vršenje nasilja u digitalnoj sferi. To su potpuno novi načini vršenja nasilja putem aplikacija za komunikaciju, putem društvenih mreža… Ne povećava se nasilje, povećava se broj osveštenih ljudi koji to prijavljuju. Međutim, žrtve i dalje često osećaju stid i sramotu što su žrtve i ne prijavljuju nasilje u onom procentu u kojem se isto dešava. Moraju znati da nisu i nikada ne mogu biti krive što su postale žrtve, za to je uvek kriv samo i isključivo nasilnik, koji je zloupotrebio neki emotivni odnos, odnos poverenja, odnos autoriteta ili bilo koju drugu situaciju i unizio ih na najgori mogući način. Žrtvama je oduzeta sloboda odlučivanja, bez svoje volje su gurnute u nešto što će ih proganjati ostatak života. Modrice prođu, kao i druge fizičke povrede, ali ožiljci nastali na psihi, narušeno mentalno zdravlje zahtevaju duži i kompleksniji oporavak.“
„Kao pravniku smetaju mi slučajevi zloupotrebe svih onih prava, ovlašćenja i mogućnosti datih žrtvama da se zaštite. Jedna konstatovana zloupotreba, lažno prijavljivanje nasilja u porodici trajno urušava sistem podrške žrtvama i čini da javnost u svakoj narednoj prijavi nasilja vidi potencijalnu lažnu prijavu. Druga važna stvar je upravo taj momenat osnaživanja svih žrtava da izađu iz začaranog kruga u kome se nalaze, da shvate da nasilničko ponašanje koje dobijaju do partnera ili partnerke nije ponašanje koje zaslužuju . Svake godine, izuzev pandemijskih godina, Ombudsman posebnu pažnju posvećuje ženama u ruralnim oblastima, smatrajući ih višestruko ugroženima i da je upravo njima potrebna veća motivacija za izlazak iz kruga nasilja u kome se moguće nalaze.”
„Mreža svoje aktivnosti u javnosti oglašava dva puta godišnje, na polugodišnjoj konferenciji tokom maja meseca i godišnjim velikim skupom, koji se tradicionalno održava u periodu 16 dana ženskog aktivizma, od 25. novembra do 10.decembra svake godine. Ovi skupovi su mesto susreta i podrške institucijama koje aktivno rade u prevenciji ali i represiji na nasilje. Predstavnici umreženih institucija razmenjuju dobre primere prakse i uvršćuju ih u svoj rad. Na primer, ne postoji obaveza o obaveštavanju žrtve da je osoba koja je nju maltretirala i koja je bila u pritvoru puštena ranije. Postoje tužioci koji obaveštavaju žrtve o tom faktu, jer smatraju da je informacija od značaja za žrtvu, posebno ako je pritvaranju počinioca prethodnilo njegovo izuzetno nasilno ponašanje. Svi još uvek moramo da učimo, da bismo bolje i efikasnije obavljali svoje poslove“ rekla je Ćorić za Vojvodina Uživo.
Dečiji savet
„Krajem aprila ove godine smo izabrali prvi saziv „Dečijeg saveta“. To je poseban konsultativni organ pokrajinskog ombudsmana koji treba da obaveštava nas kao instituciju, mene kao ombudsmana o povredama dečijih prava na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine i da budu naši saradnici u prevenciji nasilja i podizanju svesti o ljudskim pravima i njihovom značaju. Ovaj saziv obuhvata 15 devojčica i dečaka sa teritorije 5 okruga APV ( od ukupno 7), osnovaca i srednjoškolaca i ima nešto više devojčica nego dečaka u njihovom sastavu. Ponosni smo i srećni zbog Dečijeg saveta, jer ovo je prvi put u 20 godina postojanja Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana da je formirano ovakvo telo. Time je realizovano veoma značajno dečije pravo iz Konvencije UN o pravima deteta a to je dečija participacija odnosno njihovo pravo da učestvuju u donošenju odluka koje se njih tiču.“ ističe Ombudsmanka.
„Deca će na ovaj način dobiti jednu novu, drugačiju “sigurnu kuću”- mesto gde će njihove sumnje da se nešto lose dešava biti ozbiljno saslušane i postupano dalje, u skladu sa zakonom i ovlašćenjima koje imamo. Kao naši savetnici i saradnici, članovi dečijeg saveta će u svom dvogodišnjem mandate zastupati interese sve druge dece iz mesta i okruga iz kojih dolaze. Prvi sastanak nam je pokazao koliko su ozbiljno prihvatili ovu novu obavezu i verujemo da smo zajednički otvorili novo poglavlje saradnje institucija sa građanima. Želim da se zahvalim i roditeljima dece članova dečijeg saveta, što su podržali volju dece da se jave na naš konkurs i viziju da mogu da učine nešto bolje i drugačije.“
„Pored brojnih aktivnosti kojima s ebavimo, ove godine na godišnjoj međunarodnoj konferenciji Ombudsmana tema kojom se bavimo je pravo na zaštitu zdravlja, odnosno mentalnog zdravlja. Tema je, nakon pandemije, a posebno nakon tragičnih događaja s početka maja ove godine u Beogradu, Duboni i Orašju, nažalost izuzetno aktuelna. Toliko, da ju je i jedan broj članova Dečijeg saveta istakao kao važnu i da smatraju da se time svi zajednički moramo baviti. Brojni stručnjaci, iz različitih sfera nauke i prakse se javio sa željom da na istoj učestvuje. Partnerska institucija sa kojom zajednički realizujemo ovu konferenciju je Medicinski fakultet u Novom Sadu. “
Dakle, imamo mrežu „Život bez nasilja“, „Dečiji savet“ i godišnju međunarodnu konferenciju koji su dobra tri primera prakse u borbi protiv nasilja i stvaranju boljeg, pravednijeg i stabilnijeg života u zajednici… Iako neki cene naš učinak prema broju pritužbi koje nam građanu upućuju i koje rešavamo, važno je znati da smo kao institucija važni i potrebni sve dok postoji i jedna samo osoba koja ne zna kako da zaštiti svoje pravo, kako da se bori protiv nasilja, diskriminacije i drugih savremenih pošasti ovog sveta. Mi smo zaštitnici prava građana, i to ćemo uvek biti.“ zaključila je ombudsmanka.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
