Izbalansirana ishrana i fizička aktivnost najbolji su put do mršavljenja, međutim ukoliko neke stvari ne radimo kako treba možemo postići potpuno suprotan efekat. Za naš portal nutricionistkinja Sara Sušec otkrila je gde najčešće grešimo kada želimo da smršamo.
Kako kaže, ljudi moraju da budu svesni da to nije dugotrajno rešenje. Kilogrami se gube postepeno, to je jedini zdrav i siguran način. Koliko je samo vremena trebalo da se oni nagomilaju, te je nemoguće i da se „istope“ preko noći.
Šta radimo pogrešno?
Ljudi treba da prestanu da se bave matematikom i računom, već da se fokusiraju na zdravu ishranu i fizičku aktivnost.
Neredovni obroci
Neredovna ishrana je jedan od glavnih razloga zašto i kada vežbamo redovno ne vidimo rezultate gubljenja kilograma. Da bi organizam funkcionisao kao sat, potrebno je da se obroci jedu uvek u isto vreme kao prethodni dan.
– Prvo i osnovno je što većina ljudi ne jede redovno. Često čujem priče da ljudi ne stižu da jedu redovno i da im se sve ‘lepi’ i ako popiju čašu vode. To se dešava baš zbog tog jednog obroka u toku dana koji u sebi ima trans masti i lošu kombinaciju određenih makronitrijenata. Naše telo crpi energiju iz dobrih masti,a ostavlja nam te loše,trans masti koje se gomilaju oko unutrašnjih organa – naglašava dijetetičarka Sara
Najvažnije je da u toku dana imate najmanje tri glavna obroka i jednu do dve užine, a isključuje se svako grickanje između obroka, jer se onda prekida proces varenja, što je loše za metabolizam.
Preskakanje obroka
Ovo je najštetnija navika. Preskakanje obroka može rezultirati padom šećera u krvi, a nizak šećer u krvi crpi energiju, zato ljudi koji peskaču obroke misleći da tako manje kalorija unose – ali usporeniji su i osećaju se slabo. Često se dešava i pad energije i javlja se osećaj povećane razdražljivosti.
– Zato je jako bitno ne preksakati obroke i vodito računa o satnici da prođe 3 – 4 sata od prethodno završenog obroka – navodi Sušec.
Loš odabir namirnica
Najčešće osobe koje se bave fizičkom aktivnošću zadovoljavaju energetske potrebe organizma unoseći prazne kalorije iz prerađene hrane, dok organizmu nedostaju vitamini, minerali, elektroliti, fitohemijske materije, kao i proteini, esecijalne masti i složeni ugljeni hidrati.
– Nisu za svakog sve namirnice iste. U zavisnosti od krvne slike, kao i ako neko ima zdravstevni problme, na osnovu tlekarskih izveštaja prave se jelovnici odnosno ko sme koje namirnice da konzumira. Primers radi, kod sportista, dece u razvoju i neuhranjenih dozvoljene su skrobne namirnice sa višim glikemijskim indeksom. Dok kod nekog ko je na redukcionom režimu i skida telesnu masu, nećemo ubaciti npr. bananu, jer je banana pretežo skrobna namirnica sa visokim glikemijskim indeksom što znači da brzo diže nivo šećera u krvi – ističe Sara Sušec.
Posledice ovakve ishrane su stvaranje potkožnog masnog tkiva, pad imuniteta, češće respiratorne infekcije, brze zamaranje.
Loša hidratacija u toku vežbanja
Samim procesom znojenja gubi se neophodna tečnost, ali i preko potrebni elektroliti – natrijum, magnezijum, kalijum hloridi.
– Hidratacija mora biti obavezna! Bez dobre hidratacije u telu ce se nakupljati slobodni radikali i toksini. Takođe, za normalan rad svih organa neophodan je unos tečnosti u toku dana u vidu vode, čaja i sveže ceđenih sokova. Opet naglašavam mora se voditi računa ko sme koji citrus – zaključuje nutrcionistkinja Sušec.
Zajedno sa izgubljenom vodom nužno je nadoknaditi eletrolite budući da imaju višestruke zadatke u organizmu. Loša hidratacija nepovoljno utiče na rezultate, otežava termoregulaciju i dugotrajnije aerobno vezbanje. Prilikom loše hidratacije telo doživljava stres te moze doći do grčenja mišića ili ozbiljnih komplikacija.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
