PANČEVO – Marija Peštanac iz Pančeva ima 19 godina i studentkinja je druge godine vajarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Završila je srednju Umetničku školu „Tehnoart“ u Beogradu, na smeru juvelir.
U 6. razredu osnovne škole (2014) osvojila je prvu nagradu na likovnom konkursu „Zelene ideje za naš grad“, koji je bio raspisan povodom Evropske nedelje mobilnosti koju sprovodi Delegacija EU u Srbiji i EU info centar.
Poslednjih godina razvija prepoznatljiv stil minijatura i filigranskog nakita koji konotira sa „pop-artom“, a stiže da se bavi i košarkom i da brine o prirodi i životinjama.
Kao i svako dete volela je da crta. Crtala je prirodu, životinje… Životinje su i danas veoma važne u njenom životu i umetničkom stvaralaštvu.
„Imala sam sreću da odrastem u Pančevu. Predškolska ustanova „Dečja radost“ svake godine organizuje likovnu koloniju na Divčibarama i sa pet godina sam prvi put učestvovala u njenom radu. Taj rad sa pravim slikarima i stvaranje prvih slikarskih radova je bilo veoma značajno za mene. Nisam ni pretpostavljala da će me sve to jednog dana uvesti u svet umetnosti i vajarstva, a da će životinje biti moja večita inspiracija i glavni modeli“, kaže Marija Peštanac.
Zahvaljujući crtanim filmovima Marija Peštanac je o svetu umetnosti počela da razmišlja kao o budućoj profesiji. Kako sama kaže, najjači utisak su na nju imali crtani filmovi poput „Marta, pas koji govori“, japanski crtani „Pokemoni“ i američki crtani film „Gravitacija pada“.
„Bila mi je zanimljiva animacija i njihov stil crtanja i želela sam da crtam kao oni. Tada mi je mama kupovala CD-ove sa lekcijama o crtanju i animaciji i sećam se da sam mogla satima da ih gledam i da vežbam crtanje. U crtanom filmu „Marta, pas koji govori“ najviše mi se svideo stil kojim je urađen crtani. Kod „Pokemona“ mi se svideo dizajn karaktera, a kod „Gravitacije pada“ ceo koncept crtaća je zanimljiv, jer se radi o nekoj misteriji koju gledaoci mogu da rešavaju i van crtaća. U osnovnoj školi likovno mi je predavao nastavnik Sveta Aleksić koji mi je bio i mentor u Centru za talente i koji je otkrio i kasnije mi pomogao da razvijam svoj talenat. Crtala sam oduvek sa uživanjem“, kaže Marija Peštanac.
Kada je trebalo da upiše srednju školu znala je samo da želi da se bavi umetnošću. Nastavnik kod kog se spremala za prijemni, Sveta Aleksić, preporučio joj je da upiše „Tehnoart“ u Beogradu na smeru juvelir ili graver jer je smatrao da je to škola koja će joj pomoći u daljem razvoju talenta, a kasnije i u jasnijoj viziji koja vrsta umetnosti je baš za nju.
„Odlučila sam se za juvelirstvo. Bila je to ljubav na prvi pogled. Već posle prvih praktičnih časova u ovoj srednjoj školi shvatila sam da uživam u dizajniranju, a zatim i pravljenju nakita. Zapravo mi se najviše dopadalo kako sopstvenim rukama pravite nešto što dobija potpuno novu vrednost i dimenziju i što ima upotrebnu vrednost. Kasnije sam otkrila i da rad smiruje i opušta, a posebno pravljenje sitnih detalja, tehnika filigrana, a zatim i pravljenje nakita u pop-artu“, kaže Marija.
U osnovnoj školi bavila se akvarelom, kao i na početku srednje škole. Nakon tri godine rada u ovoj tehnici osećala se prezasićeno i rešila je da se posveti drugim tehnikama.
„Počela sam više da uživam u juvelirskoj praksi i tu sam se pronašla uz pomoć mojih profesora Despine Crnčević i Danijele Šćekić koje su mi dale slobodu da se razvijam. Zahvaljujući njima, i na njihov nagovor pre svega, za maturski rad uradila sam kolekciju nakita u srebru koju smo nazvali „Uključi aparate“. Ideja za moj maturski rad nastala je u trećoj godini kada smo za zadatak dobili da radimo umetnički predmet. Uradila sam prstenje sa šerpom i tiganjem, a zatim i čajnik, pa nakon toga telefon kojem se okreću brojevi… Vrlo brzo sam naučila da postoji umetnički pravac „pop-art“ i u završnoj godini srednje škole posvetila sam se detaljnijem proučavanju ovog pravca u savremenoj umetnosti što je kasnije bilo osnova mog maturskog rada“, objašnjava dalje Marija.
Pop-art je umetnički pravac u savremenoj umetnosti, koji je nastao 60-ih godina 20. veka, a svoje korene ima u dadaizmu i kubizmu. Umetnički pokret pop art-a raširio se Ujedinjenim Kraljevstvom i SAD-om. Ime pravca doslovno znači popularna umetnost, a cilj ovih umetnika nije stvaranje novih predstava stvari, već sofisticirani ironični umetnički komentar o stvarima koje nameće masovna kultura, poigravajući se ujedno sa dotada postavljenim granicama prisutnosti nebitnog i banalnog u „visokoj“ umetnosti.
„Umetnik koji me je dodatno inspirisao u pravcu nastajanja radova u kolekciji koja je bila moj maturski rad bio je Klas Oldenburg (Klas Oldenburg) – umetnik pop-arta koji je prevashodno izabrao skulpturu kao medij komunikacije sa publikom. Inspiraciju je nalazio u stvarima koje su ljudi kupovali da bi zadovoljili svoje potrebe. Njegova umetnost je puna “duhovite ironije” i kontradikcije – pravio je meke ve-ce šolje od jastuka i čvrste čizburgere od gipsa. Voleo je da pravi skulpture u kontradiktornim veličinama, čineći male predmete velikim, i obrnuto; sve u cilju preispitivanja upotrebne vrednosti objekta i njegovo pravo “značenje i važnost”. Juvelirstvo je, može se reći, moj prvi kontakt sa pravljenjem „mini“ skulptura u metalu i zapravo je bilo uvod u moje finalno opredeljenje da upišem studije vajarstva na Likovnoj akademiji u Beogradu. Juvelirstvo je zanat koji me je naučio strpljenju i preciznosti i odigrao veoma važnu ulogu u mom daljem umetničkom razvoju i opredeljenju za vajarstvo“, kaže Marija.
Studiranje na Fakultetu likovne umetnosti je dragoceno iskustvo za svakog studenta, već od prvih dana.
„Možda najdragocenije tokom studiranja mi je rad sa Oliverom Parlić, profesorkom koja mi je predavala u prvoj godini i koja me je naučila mnogo čemu korisnom. Između ostalog i to da moju skulpturu ne čini samo ono što vidim, već i ono što osećam i sve što se nalazi oko nje (postament, prostor). Takođe mi je drag rad u klasi sa mojim dragim kolegama i naše zajedničko razvijanje, druženje i rešavanje raznih skulptorskih problema. U prvoj godini radili smo puno u glini, ove godine fokus je na stvaranju skulptura u metalu i kamenu. Trenutno me u potpunosti okupira ceo proces nastanka skulpture u metalu i videćemo do čega će to dovesti. Radovi koji budu nastali u ovoj godini biće izloženi na završnoj izložbi radova studenata na našem fakultetu, kao i svake godine“, kaže ova studentkinja vajarstva.
Pored umetnosti, Marija se bavi uspešno i košarkom. Košarkom je počela da se bavi u petom razredu osnovne škole.
„Prvo sam, do 2018. godine, igrala za pančevački „Kris-Kros“, a potom sam prešla u Ženski košarkaški klub „Karaburma“ u Beogradu gde i dalje treniram. Članica sam seniorske ekipe koja se takmiči u Drugoj ženskoj ligi Srbije. Liga je tek počela i očekujemo dobar rezultat na kraju sezone. Košarka je veoma važna u mom životu, treninzi su svakodnevni i zahvaljujući tom sportu zdravo se hranim, imam izgrađene zdrave navike i mislim da me je to veoma rano izgradilo kao ličnost i pomoglo mi da se lakše nosim sa svim izazovima u životu. Sastavni deo života su i pobede i porazi, a bavljenje sportom me je naučilo da me pobeda ne ponese visoko, ali i da me poraz ne pokoleba, već da mi bude motivacija za dalje napredovanje. Te veštine mi puno pomažu i sada tokom studija i omogućavaju mi da mnogo lakše donosim ispravne odluke, kako profesionalno tako i u privatnom životu“, kaže Marija Peštanac.
Kako sama kaže, planovi su joj da iskoristi fakultet i studiranje da nauči što više o umetnosti, umetničkim pravcima, umetnicima i da se razvije što više kao umetnik, da pronađe sebe i ono čime će se kasnije baviti po završetku studija.
