BEOGRAD – Centralna manifestacija obeležavanja 30. godišnjice Muzeja žrtava genocida održana je danas na Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava u Drugom svetskom ratu u Narodnom muzeju Srbije u prisustvu brojnih zvanica iz političkog, crkvenog, kulturnog i društvenog života.
Svečanosti su prisustvovali predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, ministarka za rad Darija Kisić, episkop pakračko-slavonski Jovan, predsednici SANU Vladimir Kostić i Matice srpske Dragan Stanić, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i brojne druge zvanice.
Kisić je podsetila da je prošla 81 godina od početka velikog stradanja Srba, Jevreja i Roma u NDH, odnosno 77 godina od proboja zatočenika iz Jasenovca i tri decenije nacionalne ustanove kojoj je poverena izuzetno važna uloga da čuva sećanje na genocid nad ova tri naroda u NDH.
Prema njenim rečima, aktivnosti muzeja pokazuju značajne rezultate u oblasti naučno-istraživačke delatnosti, prosvete, izdavaštva i informisanja, a rezultati stručnjaka jedinstvene institucije u jugoistočnoj Evropi ogledaju se u 170 naučnih monografija, više stotina naučnih radova, i brojnim izložbama i drugim obrazovnim programima.
“Negovanje sećanja na nevine žrtve predstavlja našu obavezu i svih budućih generacija, da se ne zaboravi i više ne ponovi nikada i nikome. Muzej je institucija od prvorazrednog značaja za Srbiju i čitav srpski narod. Uverena sam da će i dalje dostojanstveno čuvati sećanje i ostati dosledni u borbi za istinu”, rekla je ministarka.
Direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić istakao je da su u prethodnih 30 godina izrasli u međunarodno referentnu i uticajnu ustanovu, jedinstvenu u jugoistočnoj Evropi.
Ristić je istakao da je Muzej svojom naučno-istraživačkom delatnošću dao značajan doprinos u osvetljavanju genocida izvršenog nad Srbima na području Nezavisne Države Hrvatske tokom Drugog svetskog rata, baveći se sa pijetetom i Holokaustom nad Jevrejima i Samudaripenom nad Romima.
“Zbog nas i onih koji tek treba da budu rođeni moramo da znamo i pamtimo, lišeni stereotipa i predrasuda i svega što može da optereti istorijsko znanje”, ocenio je Ristić.
Prema njegovim rečima, srpski narod je stekao istorijsko iskustvo genocida tokom Drugog svetskog rata koji ima “svoju višedecenijsku genezu, strašnu četvorogodišnju manifestaciju i podjednako zastrašujuće posledice koje osećamo danas”.
“Naše znanje i odnos pre toj tragediji ne treba da bude breme koje će nas opterećivati, već ideja i zalog za stvaranje mirnije i prosperitetnije budućnosti našeg naroda i svih koji žive sa nama”, ocenio je Ristić.
Primetivši da je prostor bivše Jugoslavije premrežen brojnim stratištima i da ne postoji nijedna porodica u srpskom, jevrejskom i romskom narodu koja nije doživela tragediju Drugog svetskog rata, Ristić je dodao da je “ta tragedija opominjuća, ali i katarzična, jer nam daje obavezu da pamtimo bez mržnje i želje za osvetom, sa nama tipičnom plemenitošću i dostojanstvenošću”.
“Svedočeći o sopstvenim žrtvama svedočimo i o svim drugim žrtvama Drugog svetskog rata”, rekao je Ristić dodajući da je genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu, koji je “ostavio dramatične i zastrašujuće posledice”, jedan od najznačajnijih segmenata našeg identiteta uz Kosovsku bitku.
“Treba da se naoružamo znanjem, iskustvom i veštinama analize događaja koji su se desili… Naše svedočenje biće najubojitije oružje za sve koji minimiziraju i devalviraju genocid počinjen nad Srbima, Jevrejima i Romima. U narednim decenijama treba da plemenito i odlučno svedočimo sopstveno iskustvo, da bude lekovito i katarzično za nas i pripadnike drugih naroda”, zaključio je Ristić.
Predsednik Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida i episkop pakračko-slavonski Jovan je u svom govoru podsetio da je 21. jula 1992. godine stupio na snagu Zakon o Muzeju žrtava genocida.
Podsećajući na stradanje srpskog naroda na Kozari 1942 godine, vladika Jovan je kazivao potresne stihove poeme Skendera Kulenovića “Stojanka majka Knežopoljka”, pomenuvši i da je nemački ratni dopisnik zapisao kao “neviđeno u istorijama ratovanja – da su žene i deca golim rukama hvatali užarene cevi nemačkih mitraljeza i probijali obruč”.
“Priča o stradanju je neodvojiva od priče o pobedi. Danas kao narod imamo pravo da podignutog čela koračamo Crvenim trgom 9. maja”, istakao je vladika Jovan.
Podsetivši da je spomen područje Jasenovac ustanovljeno 1966. godine, episkop Jovan je napomenuo da se ne zavaramo da je u Jugoslaviji postojao narativ o stradanju u Drugom svetskom ratu.
“Jasenovac, kako je govori istoričar Jovan Mirković, nije bio tabu tema u Jugoslaviji, ali je vladao tabu pristup – tamo su apstraktni fašisti ubijali apstraktne antifašiste, kojima se nije znalo ime…Tek osamdesetih godina dolazi do stihijske provale rane na kojoj je bio flaster, ali nikad nije zalečena”, rekao je episkop Jovan.
Prema njegovim rečima, Muzej žrtava genocida je još do prošle godine obitavao kao mala institucija, a na Beogradskom univerzitetu nije odbranjen nijedan doktorat o Jasenovcu, dok kurs o Drugom svetskom ratu nije obavezujući.
Muzej žrtava genocida je postao međunarodno čuvena i ugledna institucija, koja je 2006. godine imala zajedničku konferenciju sa uglednim izraelskim Jad Vašemom, a episkop Jovan je dodao da je danas Muzej “nacionalna, matična i centralna institucija koja ima precizne zadatke da uobliči nacionalni narativ o stradanju u 20. veku”.
Episkop Jovan je podsetio na sudbinu Mileta Ristića, koji je zarobivši neprijateljski puškomitraljez omogućio proboj logoraša iz Jasenovca 22. aprila 1945. godine, a koji se ubio 1980. čuvši za smrt predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita “jer je toliko imao poverenja u socijalističku Jugoslaviju da se stradanje neće ponoviti”.
“Njegovo selo u ovom ratu nije stradalo”, zaključio je vladika Jovan.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
