Posle dugogodišnjeg rada u apoteci, stekla sam utisak da su kod nas, pored lekova za smirenje, omiljeni lekovi antibiotici.
Lekar koji ne propiše antibiotik, nije dobar lekar, farmaceut koji neće da izda antibiotik bez recepta nije dobar farmaceut, jer kod nas se antibitoici piju za sve i za svašta. Nažalost, ovo je loša navika, koja nas je dovela do ozbiljne situacije, a to je rezistencija bakterija na antibiotike. Tako da danas se sve češće dešava da npr.urinarnu infekciju vrlo teško lečimo jer je teško pronaći antibiotik na koji je bakterija osetljiva.
Prethodnih godina na ovaj problem svakako je uticala i pandemija korona virusom, i potrošnja antibiotika je značajni porasla. Ono što je problem i tek će biti, je što dosta ljudi, uplašeno situacijom, je pilo ,,preventivno,, antibiotsku terapiju bez nadzora lekara.
Antibiotici su lekovi koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija, a nikako za virusne i gljivične infekcije, dakle to nisu lekovi za lečenje curenja nosa, bola u grlu, prehlade, glavobolje, bolova u mišićima.
Da bi antibiotik delovao i rešio problem potrebno ga je piti po uputstvu koje vam je dao lekar. Antibiotska terapija se propisuje na osnovu antibiograma, koji će tačno pokazati na koji antibiotik je bakterija osetljiva.
Ako se simptomi i poboljšaju posle par dana, antibiotska terapija se mora popiti do kraja. Takođe je bitno i uzimati lek u propisanim intervalima, 6, 8 ili 12sati, iz razloga što svaka grupa antibiotika ima vremenski period kada dostiže svoju maksimalnu koncentraciju.
Britanski zdravstveni naučnici upozoravaju na potencijalnu ,,pandemiju,, infekcija gde su bakterije otporne na sve dostupne antibiotike, i smatraju da ako se ovim tempom nastavi neracionalna upotreba antibiotika, 2050.godine rezistencija na antibiotike biće češća od kancera. Samo u Britaniji godišnje zbog ovog problema broj smrti je iznosio preko 2000.
Anketa Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, pokazala je da je u Srbiji u proteklih 12meseci preko 65% ispitanika koristilo antibiotik. Od toga preko 25% je bilo bez propisivanja lekara i na svoju ruku. Ovo je samo još jedan od pokazatelja koliko se antibiotici uzimaju bez kontrole.
Kolika je zloupotreba antibiotika u Srbiji pokazuje i podatak iz 2020.godine, gde jedan od pet pacijenata je imao zdravstveni problem gde su bakterije bile otporne na sve dostupne antibotike, i ostali su bez adekvatne terapije. Samo zamislite do kojih komplikacija jedna infekcija može dovesti.
Sada, u vreme odmora, kada svi imamo svoje putne apoteke, ne nosite antibiotike i ne pijte ih tek tako na moru. Pre svega i neadekvatno čuvanje, nošenje u koferu, izloženost toploti, stvoriće veći problem nego korist, tj.smanjiće delovanje leka. Ako znamo da sa određenim grupama antibiotika se ne uzima određena vrsta hrane, ili da su neki antibiotici fotosenzitivni, jasno vam je koliko uzimanje antibiotika na svoju ruku može biti opasno.
Antibiotici su lekovi, koji su spasili na milione života. Jedno od najvećih otkrića u svetu medcine. Ne dozvolimo da neracionlna upotreba nas vrati unazad, i da sami sebi stvaramo štetu.
Zapamtite, da se antibiotici piju iskjučivo pod nadzorom lekara, tačno onoliko dana koliko je propisana terapija, u tačno propisano vreme. Ne uzimajte ih na svoju ruku, i zato što ,,ste čuli od komšinice,,
Autor teksta: Mr Ph Aleksandra Burkanović
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
