Šta radite kada želite da ubedite nekog u svoj plan ili da ga pridobijete za neku ideju? Verovatno prikupljate statističke podatke, istraživanja i studije koji potkrepljuju vašu tvrdnju. Međutim, mnogo bolje sredstvo od logičke argumentacije, kako tvrde naučnici, jeste dodir.
Kad suptilno dodirujemo ljude dok sa njima pričamo, oni će nam lakše i brže izaći u susret jer se dodirom uspostavlja intimnija veza, objašnjavaju naučnici. Fizički kontakt povećava nivo dopamina, serotonina i oksitocina u mozgu i snižava nivo kortizola, hormona stresa.
Studije pokazuju da lagani dodir u pravo vreme drastično povećava šanse da neki naš zahtev bude ispunjen. Dokazano je da dajemo veće napojnice konobarima koji nas dodiruju, da ćemo se češće odazvati molbi anketara na ulici da učestvujemo u njihovom istraživanju, da ćemo pre potpisati peticiju ako nas osoba dodirne, da ćemo pomoći nekom da pronađe ono što je izgubio. Zašto? Mi smo društvena bića koja su stvorena za bliskost, objašnjavaju naučnici.
Ako osoba želi distancu – povucite se
Nije, ipak, svejedno kakav je dodir. Odgovarajući je onaj koji se ni ne primeti. Najbolje je dodirnuti rame sagovornika uz istovremeno rukovanje, osmeh i kontakt očima. Neka dodir ne traje duže od trenutka jer je suština da ga sagovornik ne primeti, već da mu se ureže u podsvest. U narednih deset minuta zatražite neku uslugu i velika je verovatnoća da će vam biti ispunjena, tvrde naučnici. Ne treba da dodirujemo osobu koja jasno stavlja do znanja da želi da zadrži distancu, na primer nekog ko ima prekrštene ruke na grudima ili je izvijen unazad kao da se sklanja.
Inače, ne dodirujemo samo kad želimo neku uslugu. Ako ste od onih koji stalno pipaju druge ljude tokom razgovora, to je siguran znak da su vam simpatični, bez obzira na to da li vas privlače ili ne. Dokazano je da ne dodirujemo ljude koji su nam antipatični i sa kojima želimo da razgovor što kraće potraje.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
