Moravka – nekada izvozni brend Srbije, danas ugrožena rasa (VIDEO)

AGRAR – Na prelazu 19. u 20. vek svinja moravka bila je izvozni brend Srbije, da bi danas bila na nivou ugrožene rase jer je izgubila utakmicu sa uvoznim rasama kojima je bilo potpuno otvoreno domaće tržište, piše portal AgroTV.

Ali, i ova pandemija, i njome izazvana svetska kriza na tržištima hrane, pokazala je da je proizvodnja mesa „kod kuće“ strateški važno za celu zemlju. Jer, džabe vam pare ako mesa nemate gde da kupite i nemate kako da ga uvezete.

Ne treba smetnuti s uma ni pitanje genetike, jer ako kriza, ova ili neka sledeća, eksplodira i neko odluči da odseče reproduktivne centre uvoznih rasa ili te rase pogodi neka bolest, uvek treba imati „plan B“.

Država Srbija je propoznala važnost očuvanja domaćih i autohtonih rasa i taj uzgoj podržava sada znatno većim subvencijama, a, srećom, pojavili su se i odgajivači koji su baš u moravki pronašli svoju (i našu) budućnost.

Meso moravke nosi status zdrave hrane, pa je i sa te strane opravdaniji pokušaj i dalje malobrojnih proizvođača da omasove ovu rasu kod nas.

Toplica Cvejić na svojoj farmi „Mors“ ima pedesetak grla moravke. Njegovu svinjarsku proizvodnju prati i ratarska, na desetak hektara na kojima se uzgaja. Tolika površina daje mu za pravo da planira da udvostruči svoj zapat.

– Odlučio sam da se vratim iz Jagodine na selo i farma svinja se nametala kao dobar posao. Moravke je imao još moj čukundeda, i to 200 grla, pa smo odlučili da to napravimo kao što je nekada bilo – kaže Cvejić.

Stefan Milošević, sa farme „S&D“, ima manje površine pod kulturama, ali ima svoju mini-preradu po savremenim standardima. Svoju farmu podigao je na očevini s početkom korone, kada je izgubio posao na „Turskom toku“ a od početnih deset grla danas ima gotovo pedeset.

Za moravku kaže da se razlikuje od svih ostali svinja.

– Ukus mesa im je poseban, mnogo bolji od belih svinja, masnoća je zdravija, a za održavanje su zahvalne jer nisu podložne bolestima. Ne treba vam tu posebno ni veterinar, ni vakcine… ne smeta im ni leto ni zima. Naravno, pomaže i to što država daje subvencije – napominje Stefan.

Subvencije su 27.000 dinara (oko 230 evra) po krmači i 21.000 dinara (oko 180 evra) po nerastu.

– S tim novcem može da se proizvodi, a samim tim je omogučen i opstanak ljudi, pogotovo mladih, na selu – kaže Milošević.

Na farmi „Mors“ se, kaže Cvejić, „proizvodi prirodno“.

– Nema tu koncentrata, premiksa… već kukuruz, ječam, suncokret i tritikale, a jedu svega čega ima u izobilju, a nije skupo, od kupusa do bostana. Sve radimo kao što se nekada radilo, a one su toliko malo zahtevne da čovek ima posla oko njih ukupno dva sata u toku dana. A otporne su kao malo koje, jedna krmača mi se zimu oprasila ispred štale, po minusu, a prasićima ništa nije bilo – ističe Toplica.

Odgajivači moravki kažu da se, uz subvencije države, njihova proizvodnja isplati.

– Ko ima svoju hranu dobro prolazi, onaj ko kupuje ide u minus – kaže Toplica, dok Stefan dodaje da svako ko hoće ozbiljno da se bavi ovim poslom, imaće profit.

– Može da se zaradi za solidan život, da školuješ decu bez problema. Zbog toga i planiramo da godišnje imamo bar 200 tovljenika i da preradimo više mesa nego tih 600 do 700 kilograma nedeljno, od koliko napravimo pečenice, kulene ili čvarke sada – najavljuje Milošević.

Srbija beleži crnu statistiku po pitanju stočarske proizvodnje i prema njoj situacija sa budućom proizvodnjom mesa nije ružišasta. U 2021. godini RZS je ustanovio pad broja svinja za 3,9 odsto( na 2,9 miliona komada), a loše stoji i govedarstvo sa minus tri odsto, kozarstvo minus 3,9 dok nešto malo više ima ovaca (0,6) i živine (0,7 odsto).

Uz mangulicu, šumadinku i resavku, moravka je jedna od samo nekoliko autohtonih rasa svinja u Srbiji. Prepoznatljiva je po isključivo crnoj boji u kojoj se javlja.

Naziv potiče od mesta nastanka, doline reke Morave, gde se kao rasa ustalila polovinom 19. veka, kao posledica neplanskog ukrštanja domaće šumadinke i uvezenih nerasta engleskog berkšira, uz učešće i mangulice.

Zahvaljujući uključenim rasama, moravka je dobila kvalitet više po pitanju plodnosti, bržeg stasavanja i većeg broja prasadi, uz kvalitetnije meso.

 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.