Kada pročitate ovaj tekst možda i shvatićete da vi nikada i niste pili špricer.
Dobri znanci kažu da se za razliku od špricera, gemišt pravi sa običnom kiselom vodom, dok se špricer izvorno pravi sa soda vodom.
Alkoholno piće pod imenom špricer se dobija mešavinom belog vina i soda vode iz „sifona“ (boce koja se puni vodom pod pritiskom uz dodavanje ugljen-dioksida).
Najverovatnije je ime dobio od nemačke reči koja označava prskanje (nem. spritzen). Špricer je nastao u Nemačkoj početkom 19. veka kada su u gradu Selcer napravili prvu soda vodu. Soda voda je čista voda bez minerala i soli kojoj je dodat ugljen-dioksid i najbolja je za mešanje sa vinom.
Bogati trgovci su soda vodu i špricer doneli u Srbiju i on je ubrzo postao neizostavan gost svake proslave. U toku sedamdesetih i osamdesetih godina proslog veka mogao se naći na svakoj slavi, svadbi, krštenju, ispraćaja u vojsku (da, nekada su se pravili i ispraćaji u vojsku). Od 1990. godine pa do danas, sodarski zanat se polako gasio i na srpske trpeze se uselio gost pod imenom Gemišt.
Gemišt se prvi sa kiselom vodom.
Još jedna razlika između gemišta i špricera je u normativu: dok se gemišt pravi u razmeri 2:1 u korist vina, špricer se obično pravi s pola vina i pola vode.
Iskusni posetioci kafana naručuju „nameštaj“. Konobar im donese jednu čašu vina, jednu kisele, i jednu praznu, tako da oni sami mogu da naprave špricer, tj. naprave dupli gemišt. Razlog u ovome stoji što se u mnogim kafanama pravi „tanki špricer“, na taj način što se sipa 1/3 vina, 2/3 vode, pa im nameštaj dođe kao jača varijanta od pomenutog tankog špricera. Još jedan popularan način poručivanja jeste „kilo-kilo“. U ovom slučaju dobijate litar belog vina i litar mineralne vode.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
