Srbija nije uvela sankcije Moskvi, iako su to mnogi tražili od nas, ali su se evropske sankcije i te kako odrazile na trgovinsku saradnju Srbije i Rusije. Robna razmena između dve zemlje prošle godine je zabeležila pad od 31,8%, pre svega zbog uvedenih trgovinskih ograničenja i snižavanja obima uvoza iz Rusije.
Trgovinska razmena realizovana je na nivou od 2,9 mlrd USD, s tim što je Srbija prodala više svoje robe na ruskom tržištu, dok je iz ove zemlje kupila manje proizvoda. Srpski izvoz iznosi 1,2 mlrd USD, što predstavlja rast od oko 200.000 USD, dok je sa 1,7 mlrd USD uvoz u padu od 44,1%.
Evropska rampa na uvoz ruske nafte preko mora uticala je i na Srbiju, jer se sve količine nafte koje dolaze u našu zemlju dopremaju preko Jadranskog naftovoda (JANAF), pa je zbog ove zabrane naša zemlja zvanično 5. decembra 2022. godine ostala bez ruske nafte. U godini kada je počeo sukob u Ukrajini, Srbija je uvozila velike količine ruske nafte koja je bila najjeftinija na tržištu, a lane je morala da se okrene drugim tržištima, na kojima je ovaj energent skuplji.
– Najveći pad beležimo u segmentu uvoza sirove nafte iz Rusije, koji je obustavljen, a u padu je i uvoz ruda gvožđa, ulja za loženje bez biodizela, mineralnih đubriva i uree. Ipak, najviše smo uvozili prirodni gas, ureu, mineralna đubriva, ugljenik, duvanske proizvode, proizvode namenske industrije, svinjsko meso i kaučuk. Pokrivenost uvoza izvozom je rekordnih 69,3%, uz deficit trgovinske razmene u visini od 530,4 mil USD – kaže Dejan Delić, direktor Predstavništva Privredne komore Srbije u Ruskoj Federaciji.
Nakon stupanja na snagu restriktivnih trgovinskih mera i sankcija prema Ruskoj Federaciji je „zabranjen tranzit, prenos, izvoz, pretovar i svako drugo kretanje robe koja ulazi u EU i koja je namenjena Rusiji, ukoliko je uključena na listu sankcija“.
Delić ističe da je Srbija, poštujući restriktivne trgovinske mere i zabranu tranzita proizvoda kroz EU do Rusije, u 2023. godini u odnosu na isti period prethodne godine izgubila 150 mil USD, jer je toliko vrednosno posmatrano smanjen izvoz u Rusiju. Ovom evropskom zabranom stavljena je rampa na izvoz više od 200 nomenklaturisanih proizvoda iz Srbije.
On napominje da posledice do sada uvedenih trgovinskih ograničenja direktno utiču na zaustavljen izvoz srpskih proizvoda pre svega elektro-mašinske i hemijske industrije, spoljnih pneumatskih guma, ambalažne hartije i kartona, centrifugalnih i cirkulacionih pumpi za grejne sisteme, numeričkih mašina za brušenje, hidrauličnih agregata, boje i lakova, radio prijemnika, akumulatora…
Direktor Predstavništva Privredne komore Srbije u Ruskoj Federaciji navodi da je, kada je u pitanju valutna struktura uvoza i izvoza, primetan rast razmene u evrima, juanima i rubljama, odnosno dedolarizacija. Dolar je u 2022. godini imao udeo od 28% u robnoj razmeni između Srbije i Rusije, dok je lane pao na svega sedam procenata.
Šansa za vino i tartufe
Prošle godine smo u Rusiju najviše izvozili hranu za prehranu životinja, a ova kategorija proizvoda beleži dva puta veći izvoz u odnosu na 2022. godinu. U vrhu je i prodaja bele tehnike, frižidera i zamrzivača, gde je izvoz dva i po puta veći nego lane. Proizvođači hulahop čarapa su ostvarili rast izvoza u posmatranom periodu od 25%. Zabeležen je i rast izvoza usluga od 25%, a nominalno posmatrano smo realizovali 727,8 mil EUR uslužnih poslova.
– S obzirom na povećanje uvoznih carinskih dažbina u Ruskoj Federaciji, sa 12 na 20% za vina zemalja koje podržavaju restriktivne trgovinske mere u odnosu na Rusiju, otvaraju se poslovne perspektive i cenovna konkurentna prednost za izvoz srpskih vina, koja nisu u dovoljnoj meri zastupljena na policama trgovinskih objekata – ukazuje Delić.
Izvoz vina u 2023. je bio skromnih 6,7 mil USD, ali s obzirom na intenzivno interesovanje ruskih uvoznika i distributera alkoholnih proizvoda, trgovinskih lanaca, Delić kaže da se očekuje dodatna devizna dobit u narednom periodu.
– U naredom periodu očekujemo dalji rast izvoza i distribucije ekskluzivnih proizvoda od tartufa i visokokvalitetnih sveže ceđenih sokova i energetskih voćnih pasti za sportiste, rekreativce i omladinu – navodi Delić.
On napominje da mesne prerađevine već nekoliko godina beleže minimalne izvozne pokazatelje usled ograničenja prometa i dodaje da je izvoz jabuka u Rusiju drastično smanjen, za oko 47% i realizovan je u visini od oko 38 mil USD vrednosno, a 47.500 tona količinski.
– Padu izvoza doprineli su otežani logistički kanali i poskupljenje troškova transporta, ali i višegodišnji, intenzivni program ulaganja u domaće zasade u Rusiji i supstituciju uvoza o čemu svedoči i značajan rast izvoza sadnica voćnih sorti iz Srbije u Rusiju koji je u 2022. bio 10,1 mil USD i 12,6 mil USD prošle godine – objašnjava Delić.
Pročitajte još:
Trgovina poljoprivrednim proizvodima EU dostigla je 424,7 milijardi evra
Vrednost ostvarene trgovine poljoprivrednim proizvodima između Evropske unije i ostatka sveta dostigla je 424,7 milijardi evra, što je za 77,5 milijardi evra više nego 2021. godine kada je ostvarena 347,2 milijarde evra. Izvoz poljoprivrednih proizvoda EU bio je 229,1 milijardi evra, dok je uvoz dostigao 195,6 milijardi evra, čime je ostvaren suficit od 33,5 milijardi evra. Između 2002. i 2022. godine, trgovina poljoprivrednim proizvodima EU gotovo se utrostručila (od 141,5 milijardi evra do 424,7 milijardi evra), što odgovara prosečnom godišnjem rastu od gotovo 5,6 odsto. U ovom periodu, izvoz je rastao brže (5,9 odsto) od uvoza (5,4 odsto). Velika Britanija […]
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
