U zaštiti lokalnog biodiverziteta, prirode u našem okruženju, ali i našeg zdravlja, važnu ulogu imaju pčele.
Gradski pčelinjaci koriste potencijal cvetnih površina u privatnim i javnim vrtovima, na ivicama puteva, u komercijalnim zonama.
Osim značajne uloge u poljoprivredi, gde oprašuju sve gajene kulture koje koristimo u ishrani, pčele su nam veoma važne i tamo gde postoje biljke koje ne jedemo. Za ukupan ekosistem, a posebno za urbane eko-zajednice pčele u gradovima su neprocenjive. Srbiju nastanjuje veliki broj različitih vrsta pčela. Samo ih je u Beogradu više od 250.
– Većina, možda ćete se iznenaditi, većina živi u zemlji, znači kopa tunele ispod zemlje. Mnoge pčele vole mrtvo i trulo drvo, gde kopaju tunele i koriste već postojeće tunele i ima onih koje prave gnezda unutar šupljih stabiljka biljkaka i nekih biljaka čiju je sredinu lako izdubiti – objašnjava biolog Jovana Bila Dubaić.
Većina pčela, uprkos uvreženom mišljenju većine ljudi, ne pravi med bez razloga. Med im je potreban da provedu zimu kada nema cveća, naglašava biolog.
– A kako onda preživljavaju druge pčele koje ne prave med? E pa, tako što ne prežive. Sve odrasle jedinke umiru, a na ovakvim mestima njihove bebe provedu zimu i nastavljaju ciklus sledeće godine – dodaje Jovana Bila Dubaić.
Naučnici tvrde da gradovi postaju neka vrsta oaza za pčele. Razlog leži u tome što različite biljke koje cvetaju u različita doba godine nude razvnorsniju ishranu. Još je važniji podatak da su biljke u gradovima ređe tretirane pesticidima.
– Ono što je danas postalo malo apsurdno je da su poljoprivredni predeli, gde su nam pčele možda i najvažnije, postali, mogu reći, loše mesto za pčele. Zato što sve više imamo te monokulture, koje su na ogromnim prostranstvima gajene. Samo jedna vrsta biljke za pčele znači jednoličnu ishrana, a to nije dobro. A možda najveći neprijatelj pčela su pesticidi. Prekomerna upotreba pesticida. Što u gradovima nije slučaj – naglašava biolog.
Pčelama odgovara da žive u uslovima u kojima su i evoluirale. Kako bismo im mogućili odgovarajuće okruženje za život i opstanak, preporučuje se da umesto egzotičnih, što je sada u modi, sadimo što više domaćih vrsta biljaka.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
