Evropska unija donela mere za pomoć poljoprivredi i vinarstvu zbog ekstremnog vremena

BRISEL – EU se trudi da ublaži posledice ekstremnih vremenskih uslova na proizvođače voća, povrća i vina u Evropi nizom mera u sklopu takozvanog „paketa fleksibilnosti“.

Kako navodi Euraktiv, ovaj paket predviđa određena odstupanja u okviru nacionalnih strateških planova kroz koje zemlje sprovode program subvencija EU za poljoprivredu da bi se efikasnije pomoglo pomenutim proizvođačima.

Paket podrazumeva i odstupanja u okviru tzv. Zajedničke tržišne organizacije (CMO), koja predstavlja tradicionalnu sigurnosnu mrežu poljoprivrednika u slučaju tržišne krize.

Pored toga, Evropska komisija (EK) je uvela odstupanja od šeme odobrenja za sadnju vinove loze kako bi osigurala da proizvođači koji nisu bili u mogućnosti da primene dozvole za sadnju zbog poplava neće izgubiti svoja prava.

Proizvodnja voća i povrća u nekoliko regiona EU dramatično je smanjena zbog nepovoljnih meteoroloških događaja u proleće, a mnogi vinogradari zbog lošeg vremena nisu uspeli da završe sadnju, saopštio je portparol EK.

Ovogodišnje proleće i leto u Evropi su doneli niz ekstremnih vremenskih pojava koje su, između ostalog, ostavile trag na poljoprivrednu proizvodnju.

Obilne padavine u Sloveniji i južnoj Austriji početkom avgusta nanele su ogromnu štetu poljoprivrednom sektoru.

U Austriji, glavni osiguravajuće društvo za poljoprivredu HV procenio je štetu na 220 miliona evra.

Podaci o posledicama padavina na poljoprivredni sektor u Sloveniji još nisu objavljeni, a premijer ove zemlje Robert Golob procenjuje da je šteta preko 500 miliona evra.

Prema nedavnim podacima Evropske opservatorije za sušu, mnogi delovi Evrope i dalje se suočavaju sa velikim nedostatkom padavina.

Dok su suše ovog proleća pogodile Iberijsko poluostrvo i druge delove južne Evrope, u poslednje vreme su više koncentrisane u severnoj Evropi, što najviše utiče na region Baltičkog mora.

Pročitajte još:

Za šećer ne moramo da brinemo

BEOGRAD – Srbija je jedna od malobrojnih zemalja u Evropi koja, osim za domaće potrebe, ima šećerne repe, odnosno šećera i za izvoz. Ove godine je pod ovom kulturom zasejano 42.000 hektara, a ako se uzmu prosečni prinosi, može se očekivati da proizvedemo više od 250.000 tona šećera. Naše potrebe iznose 200.000 tona godišnje ili 11 kilograma po stanovniku. Indija od oktobra neće izvoziti ovu namirnicu, najnovija je odluka ove zemlje, što je odmah izazvalo strah da bi to moglo da dovede do rasta cene šećera na berzama, kao i skoka inflacije na globalnom tržištu hrane. Ništa novo, jer kriza […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.