Ambasada Bugarske u Srbiji u značajnoj meri pomaže u infrastrukturnom opremanju i razvoju škola i domova kulture u Srbiji. Među njima su i mesta na teritoriji Vojvodine u kojima žive pripadnici bugarske nacionalnosti.
Neke od realizovanih investicija na teritoriji Grada Pančeva, u Ivanovu, predstavljene su nedavno javnosti. Tim povodom razgovarali smo sa ambasadorom Bugarske u Srbiji.
Ambasador Bugarske u Srbiji, Nj.E. Petko Dojkov, u intervjuu za portal Vojvodina Uživo najavio je neke od novih projekata koji će biti realizovani u narednom periodu, ali je predstavio i podatke o spoljnotrgovinskoj razmeni između Bugarske i Srbije koja je posebna izražena u oblasti turizma. Razgovarali smo i o projektima između Bugarske i Srbije koji su od ključnog značaja za energetsku sigurnost regiona.
Bugarska ambasada u znatnoj meri pomaže Domu kulture i osnovnoj školi u Ivanovu nadomak Pančeva u infrastrukturnom opremanju i razvoju. Na koji način ste pomagali Ivanovu i u kojoj ste meri zadovoljan saradnjom sa ovim mestom u kojem žive i predstavnici bugarske nacionalne zajednice?
Tradicionalno dobri kontakti između Ambasade Bugarske u Beogradu i Ivanova imaju više od dvadeset pet godina dugu istoriju kojoj su doprineli brojne naše diplomate i prijatelji iz sredina Bugara-Palćana. Vremenom su se ovom prijateljstvu i saradnji pridružili Srbi, Mađari, Slovaci i drugi koji žive u Ivanovu, a Dom kulture u selu postao je domaćin susreta, folklornih koncerata, izložbi i drugih događaja, za koje već slobodno možemo reći da su deo tradicije više od četvrtine veka. Tokom poslednjih godina je Bugarska razradila projektne programe za potpomaganje bugarskih zajednica preko granice, uključujući i u Srbiji, što su iskoristili udruženja Bugarske nacionalne manjine, škole i kulturno-informativni centri. Projekti se fokusiraju na poboljšanje uslova obrazovanja učenika i studenata, očuvanje folklornih tradicija i jezička znanja iz bugarskog jezika.
Ivanovo preko svojih udruženja „Ivanovo-1881“ i kasnije „Ivanovo-Banat“ kao i preko Doma kulture aplicira i sprovodi projekte koje doprinose poboljšanju kulturnih veza između Bugarske i Srbije, ali i poboljšanju uslova nastave i vannastavne obuke ne samo Bugara nego i svih njihovih komšija iz multietničke sredine u Ivanovu. Iza nas je zvanično otvaranje dva projekta početkom decembra – renovirane biblioteke u Domu kulture i rekonstrukcija zgrade za učenike osnovne škole pri osnovnoj školi „Moše Pijade“ sa dodatnim izučavanjem bugarskog jezika i kulture.
Na koji način Ambasada Bugarske pomaže povećanju i poboljšanju životnog standarda građana u Vojvodini?
Kao susedna, prijateljska zemlja, članica EU, Bugarska pridaje veliki značaj održivom regionalnom razvoju u Republici Srbiji, u tom broju i u AP Vojvodini. Vojvodina je tradicionalno multikulturna sredina, mesto gde se sastaju razne nacionalnosti, jezici i običaji, koji zajednički žive u razumevanju, što jeste jedna od osnovnih vrednosti i EU.
U tom smislu su napori Ministarstva spoljnih poslova Bugarske, preko Ambasade, usmereni na potpomaganje razvoja lokalnih zajednica u AP u oblastima poput obrazovanja, zdravstva, kulture itd. Jedan od instrumenata za postizanje ovog cilja je Zvanična razvojna pomoć Republike Bugarske koja pruža mogućnost organima lokalne samouprave, državnim ustanovama, školskim i zdravstvenim ustanovama, nevladinim organizacijama i dr. da se sa svojim projektima prijave za finansiranje po konkretnim aktivnostima.
Tokom mojih nedavnih sastanaka sa direktorima škola „Sveti Sava“ i „Mika Antić“ u Pančevu bile su razmotrene mogućnosti proširivanja naše saradnje, uključujući i kroz podsticanje kontakata sa školama u Bugarskoj. Postoji potencijal za rad i sa drugim školskim ustanovama, uključujući i one u Omoljici, Starčevu, Belom Blatu i dr.
Prema podacima sa kojim raspolažete, kakva je spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Bugarske, posebno u oblasti turizma? Na koji način bi to moglo dodatno poboljšati?
Prema bugarskim statističkim podacima robna razmena je za 2021. godinu dostigla rekordni nivo od 1.508,6 miliona evra. Što se tiče turizma, Srbija je perspektivno turističko tržište i ozbiljan partner Bugarskoj. „Balkan – sigurna turistička destinacija“ je moto u oblasti turizma pod kojim dve zemlje nastavljaju raditi. Srbija je tradicionalno četvrta od najpopularnijih susednih destinacija za Bugare, posle Turske, Grčke i Rumunije.
Konstatujemo 53% rasta turista iz Srbije u Bugarskoj tokom prvih sedam meseci 2022. godine – skoro 150 hiljada, u odnosu na 100 hiljada godinu dana ranije.
Bansko i Sofija, kojih prate Nesebar, Borovec i Pamporovo, su najpopularnije destinacije za srpske turiste. Odmor u Bugarskoj asocira uglavnom na raspust sa skijanjem, sa morem i morskim letovalištima, a turisti koji posećuju našu zemlju, sa divljenjem razotkrivaju mogućnosti kulturno-obrazovnih programa, banjskog lečenja i zdravstveno rekreativnih programa, kulinarskih i degustacionih tura itd.
Tokom Prvog regionalnog foruma o avio-povezanosti i turizmu u Burgasu, održanog 22. februara 2022. godine, koje je organizovalo Udruženje „Rafael – info, kultura, turizam“, na kome je bio prisutan i Nj.E. Željko Jović, ambasador Srbije u Bugarskoj, bilo je detaljno razmotreno pitanje povezivanja Burgasa i Beograda uz sadejstvo srpskog prevoznika „Er Srbija“ preko Sofije, uključujući i otvaranja u budućnosti redovne avionske linije između ta dva grada.
Kao što dobro znate, u junu 2022. godine je Ministarstvo turizma organizovalo info-turu za srpske novinare i blogere. Ovde koristim priliku da se lično zahvalim i vašoj redakciji na uzbudljivom putopisu koji ste tim povodom podelili sa srpskom publikom.
Tokom poslednjih godina zvaničnici Bugarske često u javnosti govore o većoj potrebi za infrastrukturnim povezivanjem regiona. U kojoj meri ima napretka u tim planovima?
Potpuno je prirodno da među dvema susednim zemljama tema o saobraćajnoj povezanosti bude jedna od vodećih tema u bilateralnom dijalogu. Naša ambicija je da se ova povezanost razvija u svim oblastima, uključujući i energetsku povezanost. Trenutno se radi na dva velika projekta – na završetku autoputa „Evropa“ i na izgradnji gasne interkonekcije između Bugarske i Srbije, koja će biti od ključnog značaja za energetsku sigurnost regiona. Kao druge buduće projekte su postavljeni modernizacija železničke infrastrukture, koja povezuje obe zemlje, kao i izgradnja intermodalnog terminala u Caribrodu. Bugarska i Srbija su privrede u razvoju i poboljšanje povezanosti između dve zemlje je ključni korak ka privlačenju više stranih investicija i za povećanje ekonomskog rasta.
Prilikom posete grupe novinara Bugarskoj u junu, saznali smo od zvaničnika Burgaskog okruga da je pokrenuta inicijativa za uvođenje redovne avionske linije između Burgasa i Beograda. U kojoj je fazi ova inicijativa? Da li bi postojanje takve redovne avionske linije poboljšalo i povećalo broj turista iz Srbije koje idu na more u Bugarskoj?
Redovna avionska linija između Burgasa i Beograda ima potencijala da aktivizira bilateralnu turističku razmenu tokom cele godine. Trenutno „Er Srbija“ obavlja redovne letove između Srbije i Bugarske, s tim što je za sezonu 22/23. godine, od oktobra do marta, prijavila po dva leta svakog dana na ruti Beograd – Sofija – Beograd. „Bulgarija Er“ i „Er Srbija“ jesu dva avio-operatera koji tokom cele godine zajednički servisiraju vazdušnu liniju Beograd – Sofija – Varna.
Nedavno je u Srbiji održan popis stanovništva. Koliko je važno da se što veći broj građana bugarske nacionalnosti izjasne kao Bugari? Šta očekujete da prikaže popis stanovništva u Srbiji, koliko će biti povećan ili smanjen broj predstavnika bugarske nacionalne zajednice?
Nedavno su objavljeni rezultati popisa stanovništva u Bugarskoj, koji su nažalost pokazali silaznu tendenciju. Osnovni razlog za to su smanjeni natalitet i migracije. Ne bih se iznenadio ukoliko se slična tendencija pojavi i u Srbiji. Bugarska nacionalna manjina nije izolovano ostrvo za slične tendencije. Uprkos tome, nadam se da naši sunarodnici u Srbiji poštuju svoje korene i tradicije a imali su mogućnost da se o svojoj nacionalnoj pripadnosti slobodno izjasne za vreme popisa.
Nakon popisa iz 2011. godine u Republici Srbiji žive 18.543 pripadnika bugarske nacionalne manjine koji ostvaruju svoja prava na samoupravu u oblasti obrazovanja, kulture i službenu upotrebu jezika i pisma preko Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine. Koliko blisko sarađujete sa bugarskim Nacionalnim savetom i šta vidite kao najveći izazov u oblastima koje su u nadležnosti Nacionalnog saveta? Gde bi mogao da se učini najveći iskorak?
Položaj Bugarske nacionalne manjine je stalni deo političkog dijaloga na visokom i najvišem državnom nivou između Bugarske i Srbije i mi smo uvek imali otvorenu diskusiju sa našim srpskim partnerima. Za vreme posete predsednika Bugarske Rumena Radeva Caribrodu 23. maja 2021. godine bili su studiozno razmotreni sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem načini za poboljšanje političkog, socijalno-ekonomskog, kulturnog i obrazovnog položaja Bugara u Srbiji. Što se tiče Nacionalnog saveta Bugarske nacionalne manjine, postoji shvatanje da tokom poslednjih godina njegovo rukovodstvo nije uspelo iskoristiti potencijal mogućnosti u odnosima sa institucijama u cilju punopravnijeg ostvarivanja interesa naše manjine. Nadamo se da će nakon izbora 13. novembra ove godine novi sastav Nacionalnog saveta Bugarske nacionalne manjine aktivizirati svoju aktivnost u sledećem svom mandatu i da će opravdati očekivanja predstavnika Bugarske nacionalne manjine.
Da li je Bugarska zadovoljna položajem bugarske manjine u Srbiji?
Krenuvši putem evropskih integracija Srbija je donela moderno zakonodavstvo o oblastima zaštite prava manjina, zaštite od diskriminacije, borbe protiv govora mržnje i dr. Sada je na dnevnom redu punopravna realizacija tih prava. Nekoliko je ključnih oblasti, koji, po našem mišljenju, određuju aktuelno stanje Bugarske nacionalne manjine. Pod jedan, kroz pojačanu investicionu aktivnost i stvaranje novih radnih mesta može da se stvori životna perspektiva za građane i da se zaustavi depopulacija na područjima Istočne Srbije sa većinskim stanovništvom iz bugarske nacionalne manjine. Bitna uloga u tom smislu može odigrati biznis sa obe strane granice, kao i samo stanovništvo na tim područjima. Pod dva, Bugarska je dala svoj doprinos vraćanju fokusa EU na Srbiju i ostale zemlje iz regiona Zapadnog Balkana i rešena je da nastavi da pruža svoju podršku njihovom evropskom putu. Istovremeno, očekujemo da evropski prilaz i kriterijume, poštovanje prava i dostojanstva svakog građana, bez obzira na njegovu nacionalnu ili versku pripadnost, postanu stalni deo rada opštinskih institucija na lokalu i posebno u malim mestima. Pod tri, bugarski jezik je već 15 godina jedan od zvaničnih jezika Evropske unije. Ćirilica je treća zvanična azbuka u Uniji, posle latinice i grčke azbuke. Put za pismo srpskih građana, kada zemlja postane punopravna članica EU, je već prokrčen. S tim u vezi, smatramo da je od ključnog značaja postojanje odeljenja na bugarskom jeziku u školama u Caribrodu i Bosilegradu, za šta, nadam se, da će novi Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine preduzeti potrebne napore. I na kraju, svim čitaocima želim zdravlje i mnogo uspeha!
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
